Наставни план и програм, предмети, број часова

Национални курикулум је одређен Законом о средњем образовању који објављују Министарство просвете и Завод за унапређивање образовања и васпитања. Служи као основа за развој школских програма на школском нивоу. Исходи учења су одређени Правилником о општим стандардима постигнућа за крај општег и средњег стручног образовања за општеобразовне предмете.

Национални курикулум садржи детаљна упутства за предавање сваког предмета, као и препоручене наставне методе.  Посебан курикулум и школски програм за сваки разред садрже:

• списак обавезних, изборних и опционих предмета,
• прописани број школских часова за сваки предмет;
• детаљан опис сваког предмета и његове циљеве, садржај, теме и редослед лекција;
• опис и број планираних сати за све додатне наставне (на пример, додатне и допунске часове) или ваннаставне активности (на пример, спортске и културне активности, излети и друго).   

Списак предмета и прописани број школских часова за за ученике гимназија општег смера, дат је у табели испод. Наставни план и програм за друге врсте гимназија или смерова засновани су на истом општем курикулуму, али њихов фокус је на примарној области учења у датој  школи/смеру.На пример, општа гимназија – смер друштвених наука укључује више предмета и часова наставе из друштвених наука од оних везаних за природне науке.

Информационо-комуникационе технологије и страни језици се редовно уче у средњим школама. Први страни језик је обично енглески, док је други обично немачки, француски или руски, зависно од понуде у датој школи. Остали језици могу бити понуђени уколико су расположиви. Латински језик је такође обавезан део општег средњег образовања.

Неке гимназије нуде могућност билингвалне наставе, на француском, енглеском, италијанском, немачком или руском језику. У овим специјалним одељењима, најмање 30 процената наставе се изводи на страном језику. Најчешће, предмети предавани на страном језику укључују природне науке, као и грађанско васпитање. Ови програми су подржани од стране националних културних центара релевантних језика.

Верска настава или настава грађанског васпитања су обавезни у свим разредима сваке средње школе, што значи да ученици морају да одаберу један од та два предмета. Према Правилнику о програму наставе и учења за гимназију, школа нуди изборне предмете у општем средњем образовању. У првом и другом разреду школа је у обавези да понуди 4 изборна предмета и ученик бира 2 од њих: Језик, медији и култура, Појединац, група и друштво, Здравље и спорт, Образовање за одрживи развој, Уметност и дизајн и Примењене науке. У трећем и четвртом разреду општег средњег образовања школа је у обавези да понуди 5 изборних предмета и ученик бира 2 од њих: Образовање за одрживи развој, Уметност и дизајн, Примењене науке 1, Примењене науке 2, Основи геополитике, Економија и бизнис, Религије и цивилизације, Методологија научног истраживања и Савремене технологије.  

Након првог разреда ученик може да промени изборни предмет за други разред, али након одабира изборног предмета у трећем разреду нема могућности да га промени до завршетка општег средњег образовања.    

Наставни план и програм за ученике са сметњама у учењу развија се на основу индивидуалног образовног плана, који усваја школски тим (састављен од родитеља, наставника и школског психолога). Према том плану, цео курикулум се може прилагодити потребама конкретног ученика; алтернативно, могу се подесити само делови наставног програма (на пример, у једном предмету или групи сличних предмета са којима ученик има потешкоћа). Ако је потребно, стандарди постигнућа и исходи учења могу се изменити у складу са капацитетима ученика.  

Наставнe методе и средства

Наставници су обавезни да извршавају све наставне активности за дати предмет на начин који је прописан Националним курикулумом, школским програмом и потребама ученика:

• теоријска и практична настава,
• допунска настава,
• допунска настава,
• припремни часови и
• додатна подршка.

Наставници су слободни да изаберу наставне методе у складу са својим наставним стилом и конкретним условима наставе (величине одељења, опреме у учионици, расположивих ресурса и материјала итд.). Наставници могу да користе сваки дидактички и материјал за учење који доприносе реализацији наставног плана и програма. 

Уџбеници су примарни ресурси за наставу и учење. Параметре за уџбенике и наставни материјал регулише Закон о уџбеницима. Овај закон регулише тржиште уџбеника, као и једнак приступ уџбеницима националним мањинама и ученицима са сметњама у развоју.

План уџбеника се издаје сваке године на основу циљева националног курикулума. План уџбеника садржи списак свих уџбеника и додатних наставних материјала неопходних за реализацију наставног плана и програма у току школске године. Национални просветни савет и Завод за унапређивање образовања и васпитања су одговорни за предлаганје плана уџбеника док га усваја Министар. Исте институције имају задатак да успоставе стандарде квалитета уџбеника који одређују:

• садржај,
• образовне,
• дидактичке,
• методолошке,
• лингвистичке и етичке потребе,
• визуелни идентитет и техничке
• и друге карактеристике.

Сваки уџбеник мора да садржи електронски додатак, чији је циљ повећање употребе информационо-комуникационих технологија у образовању.

Да би се користио, сваки уџбеник мора да буде одобрен од Министарства просвете, након чега се издаје каталог одобрених уџбеника. Каталог се ажурира редовно током целе школске године, што гарантује квалитет и модерност укључених уџбеника. У свим одељењима истог разреда исте школе, за исти предмет по правилу се користи исти уџбеник једног издавача.

Влада одлучује о финансирању или суфинансирању припреме и/или набавке уџбеника и приручника, за социјално и материјално угрожене ученике и за сметњама у развоју и инвалидитетом. Одлука се доноси 1. марта текуће године за наредну школску годину. Овом одлуком Влада утврђује:

• ниво и врсту образовања, разред и предмета за који ће бити финансирани или суфинанцирани уџбеници и приручници;
• услове и критеријуме на основу којих ученик има право на финансирање или суфинансирање.

Закон такође дефинише и нискотиражни уџбеник као уџбеник чији су директни и индиректни трошкови производње и зависни трошкови продаје већи од малопродајне цене.

Нискотиражним уџбеником сматра се:

• уџбеник на језику и писму националне мањине;
• уџбеник прилагођен образовним потребама ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• уџбеник за огледне програме;
• уџбеник за стицање образовања по посебним програмима (образовање у иностранству, програми за талентоване ученике и сл.);
• уџбеник за предмете које похађа мање од 2% ученика и полазника од укупног броја ученика и полазника у генерацији која похађа исти програм.

Издавач уџбеника има обавезу да учествује у обезбеђивању средстава за издавање нискотиражних уџбеника у износу 2% остварених нето прихода од продатих уџбеника у претходној календарској години. Влада има права да одреди додатна средства за издавање ових уџбеника уколико прикупљена средства нису довољна.

За ученике са сметњама у развоју издају се специјални уџбеници, у складу са њиховим потребама и капацитетима за учење. Школа је одговорна да уклони физичке (просторне) и комуникационе баријере и да олакша процес учења за те ученике, у складу са индивидуалним планом образовања.