Оцењивање ученика
Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, оцењивање развоја ученика је дефинисано као континуиран процес који би требало да има позитиван утицај на мотивацију ученика и њихов приступ учењу. Сваки ученик би, према овом правилнику, требало да буде оцењен из обавезних и изборних предмета, као и за остале активности у којима учествује. Оцењивање се заснива на седам принципа: објективност, релевантност оцењивања, коришћење разноврсних техника и метода оцењивања, правичност, редовност и благовременост у оцењивању, оцењивање без дискриминације и уз уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.
Учење и развој ученика може бити оцењивано формативно и сумативно.
Формативно оцењивање представља повратну информацију о тренутном нивоу постигнућа ученика и о његовом ангажовању током часова, односно активности. Главни циљеви формативног оцењивања су: описивање тренутног нивоа развоја компетенција ученика, омогућавање примене индивидуализованог приступа ученику, обезбеђивање специфичних инструкција и смерница за даље учење и развој, итд.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или полугодишта. Током првог разреда основне школе, целокупно оцењивање је описно (како на крају програма, тако и на полугодишту).
Оцене
Уопштено речено, оцена може да буде описна и бројчана. Оцена се дефинише као поуздан и објективан показатељ знања ученика (или његових вештина, учинка, резултата и ангажовања у оквиру практичног рада, спортске или уметничке активности). Оцена је такође и показатељ квалитета и ефикасности рада наставника. Оцена треба да буде јавна и праћена образложењем, што подразумева да садржи препоруке за даље учење и развој ученика. Бројчано оцењивање се врши помоћу петостепене скале квалитативних и квантитативних оцена: 5 (одличан), 4 (врло добар), 3 (добар), 2 (довољан), 1 (недовољан).
У зависности од недељног фонда часова, сваки ученик мора имати одређени број оцена током једног полугодишта. Ако је недељни фонд часова обавезних предмета, обавезних изборних предмета или других активности више од једног недељно, сваки ученик мора имати најмање четири оцене за сваки предмет током полугодишта. Ако је недељни фонд часова само један недељно, сваки ученик мора имати најмање две оцене за сваки предмет током полугодишта. Ове оцене се користе на крају полугодишта за закључивање коначне оцене. Оцењивање се врши коришћењем три облика: усменог, писменог и практичног рада. Најмање једну оцену треба да буде дата на основу усменог испитивања током полугодишта.
Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, на почетку сваке школске године треба проценити досадашњи успех ученика. Овај вид оцењивања назива се иницијално процењивање и може се вршити у оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за обавезни предмет, изборни програм и активност. Резултат иницијалног процењивања није део процеса сумативног оцењивања, али је релевантан за планирање рада наставника и даље подучавање уопште.
Сви облици оцењивања, као и критеријуми оцењивања, прилагодљиви су ученицима са посебним образовним потребама према њиховим индивидуалним образовним плановима (ИОП). У овој категорији су сви ученици којима је, због социјалне депривације, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школе и других разлога, потребна додатна подршка у образовању. За ученике који се образују по ИОП-у 1, оцењивање се заснива на прилагођавању начина и поступка оцењивања. За ученике који се образују по ИОП-у 2, оцењује се на основу прилагођавања стандарда и исхода постигнућа, а такође уз прилагођавање начина и поступка оцењивања. Целокупан скуп мера прилагођавања дефинише се као део индивидуалног образовног плана. Ученику који је укључен у образовни програм са ИОП-ом и не остварује планиране циљеве и исходе, ИОП треба ревидирати.
Ученици са изузетним способностима и даровити ученици се укључују у образовни програм на прилагођен и/или обогаћен начин, кроз посебан индивидуални образовни план ИОП-3. Оцењивање ових ученика врши се на основу праћења остваривања исхода дефинисаних у ИОП-3 и њиховог ангажовања. Више информација о концепту ИОП-а, његовим врстама и поступцима оцењивања и праћења доступно је у Правилнику о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање.
Коначну оцену предлаже наставник, а одобрава наставничко веће. Просечна оцена се израчунава на крају првог полугодишта као просек свих закључених оцена у том полугодишту, а на крају школске године, на основу свих закључених оцена у току те године. Постоје четири категорије просечне оцене: одличан (> 4,50), врло добар (3,50-4,49), добар (2,50-3,49), задовољавајући (< 2,49). Просечна оцена се не може израчунати уколико је нека од закључених оцена 1 (објашњено у делу Напредовање ученика).
Све оцене, укључујући закључне оцене, процечне оцене и све друге белешке о оцењивању и напредовању ученика, прате се кроз евиденцију о ученику. На крају сваког полугодишта и школске године ученици добијају своје ђачке књижице са истим подацима.
Оцењивање понашања ученика врши се најмање два пута током полугодишта (током и на крају полугодишта). Оно је описно од 1. до 5. разреда и не утиче на просечну оцену ученика. Оцењивање понашања ученика од 6. до 8. разреда је описно током полугодишта, а бројчано (од 1 до 5) на крају полугодишта и утиче на просечну оцену ученика.
Сумативно оцењивање се користи и на крају 8. разреда, када се од ученика тражи да полажу завршни испит да би завршили основно образовање. За упис у средњу школу, уз просек ученика, потребни су резултати завршног испита, према Закону о средњем образовању. До 2022. године завршни испит се састојао од три теста: матерњег језика, математике и комбинованог теста (који је укључивао природне и друштвене науке). Према изменама и допунама Правилника о програму завршног испита у основном образовању, од почетка школске 2022/2023. године завршни испит има другачију структуру и састоји се од три теста: матерњи језик, математика и предмет по избору ученика. Уместо комбинованог теста (који је некада комбиновао задатке из природних и друштвених наука), ученици бирају један са листе од пет предмета: биологија, географија, историја, физика и хемија. Ученици могу да остваре највише 14 бодова на тесту из матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту.
Још један циљ завршног испита је да процени квалитет рада школе и наставника, као и тренутни статус и напредак образовног система. Свака школа добија извештај о резултатима завршног испита, који се могу користити за анализу повезаности између тих резултата и оцена ученика, за поређење са другим школама, као и за спољашњу евалуацију.
Ученици који желе да се упишу у посебне гимназије (нпр. математичке или филолошке гимназије) или уметничке школе (нпр. музичке или балетске школе) су дужни да полажу посебне пријемне испите који тестирају знање и способности релевантне за жељену школу.
Остваривање стандарда постигнућа ученика такође се испитује кроз национално тестирање на узорку школа и ученика различитих разреда. Овај испит не утиче ни на оцене ученика, ни на упис у средње школе, међутим, ученици су дужни да у њему учествују.
Напредовање ученика
Ученици чије су коначне оцене на крају школске године бар задовољавајуће (2) могу да пређу у следећи разред, и то је најчешћи случај. Међутим, ученик може, под одређеним околностима, да понавља разред. Ако ученици од 4. до 7. разреда имају до две недовољне (1) закључене оцене на крају школске године, они су дужни да полажу поправни испит из тих предмета. Уколико не положе тај испит, морају да понављају разред. У случају да имају више од две недовољне закључене оцене на крају школске године, аутоматски морају да понављају разред. Ученици осмог разреда не могу да понављају разред; уколико им је закључена недовољна оцена, понављају полагање поправних испита док не положе. Ученици од 1. до 3. разреда не морају да понављају разред чак и ако имају недовољне оцене, осим ако њихови родитељи не одлуче тако.
Ученици који су на крају полугодишта неоцењени (на пример, због одсуства током полугодишта) дужни су да полажу разредни испит из тих предмета. Ученици који не положе разредне испите, пролазе кроз наведену процедуру полагања поправног испита. Разредни испит је такође намењен ученицима који се школују код куће или на даљину.
Ученици који су по својим способностима и достигнућима високо изнад просека могу, ако то одобре школски савет и директор, да се пребаце на убрзано образовање, које им омогућава да заврше два разреда у једној години. Они се оцењују путем разредног испита, према правилима која су већ описана.
Сертификација
Осим ђачке књижице с уписаним закљученим оценама, ученици добијају и сведочанства о завршетку разреда на крају сваког разреда другог циклуса. На крају 8. разреда, ученици добијају сва сведочанства као доказ о завршетку основне школе.
Према Правилнику о дипломама за изузетан успех у основном образовању и васпитању у основном образовању и васпитању, ученици могу да добију посебне врсте диплома за изузетан школски успех. У основном образовању постоје две врсте посебних дилома: Диплома „Доситеј Обрадовић“ и Диплома „Вук Караџић“.
Диплома „Доситеј Обрадовић“ додељује се ученику за изузетан успех из обавезног предмета или обавезног предмета, који:
- постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке школске године;
- постигне одличан успех из одговарајућег обавезног предмета или изборног програма други страни језик, односно ,,истиче се” из одговарајућег изборног програма на крају сваке школске године;
- добије једну од прве три награде на општинском, градском, окружном, републичком или међународном нивоу такмичења из обавезног предмета односно изборног програма у складу са календаром такмичења и смотри ученика основних школа.
Ученику се може доделити више диплома „Доситеја Обрадовића“ под горе наведеним условима.
Да би добили диплому „Вук Караџић“, ученици треба да испуњавају ова два критеријума:
- да на крају сваке школске године у току стицања основног образовања и васпитања постигну одличан успех из свих обавезних предмета, изборних програма и активности прописаних планом и програмом наставе и учења и примерно владање и
- да добију најмање једну диплому „Доситеј Обрадовић”.
На основу критеријума које утврђује школа, у свакој генерацији се један ученик бира за најбољег ученика и обично му се додељује књига и/или потврда коју издаје школа.