У систему високог образовања у Србији академски кадар сврстава се у једну од три категорије:
-
Наставно особље
-
Истраживачи
-
Сарадници
Звања наставника високошколске установе су: предавач, виши предавач, професор струковних студија, доцент, ванредни професор и редовни професор.
Наставници у звању предавача, вишег предавача или професора струковних студија могу да изводе наставу само на струковним студијама.
Наставници у звању доцента, ванредног и редовног професора могу да изводе наставу на свим врстама студија.
Истраживачи су углавном ангажовани на научноистраживачком раду и могу предавати на мастер и докторским студијама.
Звања сарадника су: сарадник у настави, асистент и асистент са докторатом.
Политике планирања
Стратегија развоја образовања у Републици Србији 2030 дефинише конкретан циљ везан за квалитет високог образовања: Унапређени квалитет понуде, људских ресурса и исхода високог образовања (посебни циљ 2.1).
Три релевантне мере су успостављене да би се остварио овај циљ:
-
Развој оквира за праћење и вредновање квалитета високог образовања и примена добијених резултата
-
Развој и примена модела финансирања који подстиче квалитет, ефикасност и успешност студирања
-
Развој, утврђивање и примена свеобухватних процеса и процедура за унапређење људских ресурса у високом образовању
У оквиру сваке мере описан је низ активности, а најрелевантније активности које се односе на академски кадар су детаљно спецификоване у трећој мери укључујући:
-
Развој оквира за наставчке компетенције у високом образовању
-
Унапређење концепта система континуираног професионалног развоја наставног, административног и техничког особља на високошколским установама
-
Одређивање квантитативних и квалитативних индикатора за процену ефеката професионалног усавршавања академског особља
-
Развој и усвајање прописа о професионалном усавршавању академског особља
-
Обезбеђивање финансијских средстава за програме учења на даљину и професионални развој наставног особља у иностранству
-
Креирање стратешког оквира за спречавање одлива академски образованог кадра
Улазак у професију
Запошљавање нових наставника спроводи се кроз отворени поступак који организује високошколска установа, било да је у питању висока школа струковних студија или универзитет, на основу предлога високошколске установе. Свака високошколска установа сама утврђује своју политику запошљавања и дефинише специфичне захтеве, уз поштовање препорука Националног савета. Општи услови за запошљавање наставника или сарадника укључују пре свега услов да особа није осуђивана за сексуално узнемиравање или злостављање, фалсификовање јавних докумената издатих од високошколских установа или подмићивање унутар структура високог образовања.
Услов је такође и да поседује одговарајући степен образовања, документовани научни рад и способност за обављање наставничких активности. Захтеви за стицање одређених звања су следећи:
-
Сарадник у настави: Диплома основних студија са високим просеком оцена;
-
Предавач: Мастер диплома или специјализација;
-
Асистент: Докторанд са истакнутим наставним вештинама;
-
Асистент са докторатом: Диплома докторских студија;
-
Професор струковних студија: Диплома докторских студија;
-
Ванредни професор: Диплома докторских студија и објављени научни радови;
-
Доцент: Диплома докторских студија и објављени научни радови или друге публикације од значајне научне релевантности;
-
Редовни професор: Диплома докторских студија и обиман број објављених научних радова или других публикација од значајне научне релевантности у њиховој области стручности, уз додатне доприносе науци и квалитету високог образовања.
При одабиру кадра, поједине разлике у резултатима у следећим евалуацијама високошколских установа када је примењиво треба узети у обзир:
-
Евалуација научноистраживачког и уметничког рада
-
Евалуација доприноса квалитету наставе и другим образовним процесима
-
Евалуација педагошког рада
Мишљења студената могу бити узета у обзир приликом евалуације претходних педагошких доприноса наставника.
Високошколска установа без расписивања конкурса може да ангажује наставника из друге самосталне високошколске установе ван територије Републике, у звању гостујућег професора.
Професионални статус
Наставници и сарадници у високом образовању углавном су запослени на пуно радно време. Међутим, трајање запослења може варирати у зависности од звања.
-
Сарадник у настави: Запослење на одређено време од једне године, са могућношћу двоструког продужења од по једне године, до краја академске године у којој се студије заврше.
-
Асистент: Запослење на одређено време од три године, са могућношћу двоструког продужења од по три године.
-
Асистент са докторатом: Запослење на одређено време од три године, уз могуће продужење од три године.
-
Предавач, виши предавач, доцент и ванредни професор: Запослење на одређено време од пет година.
-
Професор струковних студија и редовни професор: Стално запослење.
Према отвореним подацима Министарства просвете, у Србији је 2024. године било 23.671 академских радника, од којих је 14.977 било наставно особље. 89,2% укупног броја запослених ради у јавним високошколским установама. Подаци показују да 49,7% академског особља има уговоре на неодређено време. Академско особље има обавезу да поштује професионални етички кодекс, који обично издаје њихова високошколска установа.
Плате
Политика накнада у државним високошколским установама дефинисана је следећим прописима:
-
Уредба о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности финансиране из државног буџета.
Уредба о нормативима и стандардима услова рада за универзитете и факултете финансиране из државног буџета одређује критеријуме и нивое финансирања високошколских установа, као и платне разреде за њихово особље.
Ова уредба дефинише норме и коефицијенте везане за сложеност посла, који представљају основу за доделу средстава из државног буџета. Међутим, плате могу значајно варирати између факултета и високих школа, јер високошколске установе имају додатне приходе које могу користити за плате.
Према Закону о запосленима у јавним службама, одређено високошколско особље има право на повећану плату због руководећих позиција:
-
Ректор – 40% основне плате;
-
Проректор, декан – 30% основне плате;
-
Директор/руководилац института, продекан – 20% основне плате;
-
Шеф катедре, шеф студија – 10% основне плате.
Радно време и одмори
Посебан колективни уговор за запослене у високом образовању, општи правни оквир за све високошколске установе у Србији у складу са Законом о раду, дефинише следеће: радно време (пуно радно време – 40 сати недељно; непуно радно време – мање од 40 сати недељно; скраћено радно време), затим прековремени рад, годишње одморе, плаћена и неплаћена одсуства и друго.
Високошколске установе могу слободно организовати радно време свог особља у оквиру наведених општих правних граница.
Све остале специфичности одређују се уговорима о раду и распоредима наставе које дефинишу високошколске установе. Оне такође утврђују структуру и распоред годишњих и недељних обавеза наставника. Запослени имају право на најмање 20 дана годишњег одмора годишње, који се користе током колективних празника и пауза у складу са академским календаром.
Поред тога, плаћено одсуство доступно је за професионално усавршавање, конференције, боловање, породиљско одсуство или друге околности, како је то дефинисано у свакој установи.
Напредовање у служби
Закон о високом образовању дефинише критеријуме за напредовање у каријери за сваку категорију особља на основу научних постигнућа (нпр. одбрањена докторска теза, број националних и међународних конференција, број објављених радова). Напредовање подразумева постепени прелазак са нижих на виша стручна звања (нпр. од асистента до редовног професора).
Ово се односи на све категорије особља осим редовних професора и заснива се на следећем:
-
извештајима надређених о настави,
-
научном раду и
-
евалуацијама студената.
За више звање потребан је формални процес запошљавања, који доноси повећање плате, као и у другим случајевима напредовања наставника (нпр. напредовање у звање шефа катедре, декана, члана савета или комитета итд.). Штавише, свака година радног искуства доноси повећање плате и више дана годишњег одмора, како је то прописано Законом о раду.
Звање професора емеритуса може се доделити пензионисаним професорима због њиховог истакнутог научног рада и доприноса високом образовању. Професори емеритуси могу бити укључени у наставу на другом и трећем нивоу студија. Међутим, врло мали проценат професора може добити ово признање.
Пензионисање и пензије
Према Закону о високом образовању, сви наставници могу се пензионисати са 65 година уз најмање 15 година радног искуства. Ванредни и редовни професори имају право да продуже радни однос до две године, уз могућност додатног продужења, али не касније од краја академске године у којој напуне 70 година.
Наставници који испуњавају услове за пензионисање могу продужити радни однос ако имају најмање 20 година радног искуства у високом образовању и ако су, након стицања звања редовног професора остварили резултате у научном раду, односно у уметничком стваралаштву и у развоју научнонаставног подмлатка на факултету који су потребни за избор у звање редовног професора. Поред тога, ови наставници и даље могу бити ментори студентима на мастер и докторским студијама или чланови комисија у процесу израде и одбране завршних радова или дисертација, до две године након пензионисања.
Након пензионисања, наставници задржавају своја звања.
Општи услови у вези са пензијама и пензионисањем одређени су Законом о пензијском и инвалидском осигурању.