Кључне карактеристике образовног система

Образовни систем у Србији регулисан је скупом закона о образовању, првенствено Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о основном образовању и васпитању, Законом о средњем образовању и васпитању, Законом о високом образовању и Законом о образовању одраслих.

Министарство просвете има општу одговорност за развој и спровођење образовних политика у Србији. Школе и предшколске установе поседују значајан ниво аутономије у организовању и реализацији образовних програма и других образовних активности. Високошколске установе уживају широку аутономију.

Установе на свим нивоима образовања могу бити државне (јавне) и приватне (основане од стране приватног лица). Јавне образовне установе се углавном финансирају из државног буџета. Јавне образовне установе може основати Република Србија, Аутономна покрајина Војводина или јединица локалне самоуправе, у складу са условима дефинисаним законом. Јединице локалне самоуправе имају надлежности у вези са оснивањем и радом образовних установа, нарочито установа за предшколско васпитање и образовање (ПВО) и основних школа. Оне су одговорне за инфраструктуру, одржавање школских објеката и специфичне организационе задатке дефинисане законом.

Министарство просвете и надлежни органи покрајине Војводине прате оснивање образовних установа. Процедура је иста за предшколске установе, основне и средње школе, без обзира на врсту оснивача. Све високошколске установе морају бити акредитоване од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета пре добијања дозволе за рад коју издаје Министарство.

Образовни систем у Србији чине: предшколско васпитање и образовање, основно образовање, средње образовање и високо образовање.

Обавезно образовање обухвата:

• припремни предшколски програм, програм у години пре уписа у основну школу;

• осам година основног образовања.

Основно образовање је обавезно и бесплатно у државним школама. Средње образовање није обавезно, али је бесплатно у државним установама. Средње образовање се остварује кроз опште средње образовање, програме средњег стручног образовања и обука, и уметничко образовање.

Од школске 2010/2011. године, инклузивно образовање се примењује на нивоу целог система. Закон о основама система образовања и васпитања ставља нагласак на забрану дискриминације и сегрегације, индивидуалне образовне планове, нове приступе по питању оцењивања и вредновања, увођење педагошких асистената, укључивање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовне школе пружањем подршке школама, као и нову финансијску политику.

Што се тиче наставничке професије, постоје релевантни законски документи који дефинишу прецизне нивое квалификација и специфичне услове за образовно особље, укључујући све наставнике у школама и васпитаче у предшколским установама. Високе школе струковних студија за васпитаче или универзитети (учитељски факултети) пружају почетно образовање васпитача. Наставници који предају на нивоу основног образовања (разредна настава, од 1. до 4. разреда) стичу диплому на учитељским факултетима. Предметни наставници који предају у другом циклусу основног образовања (од 5. до 8. разреда) и током средњег образовања завршавају студије на другим факултетима за специфичне предмете (нпр. математика, биологија, хемија итд.).

За васпитаче који раде у предшколским установама не постоји услов за специјализацију или мастер програме. Наставници у основном и средњем образовању морају имати мастер диплому, док се од оних који су укључени у наставне процесе у високом образовању захтева докторат.

Сви наставници који раде у предшколским установама или школама морају имати положен испит за лиценцу након једногодишњег приправничког стажа током првог запослења како би наставили своју наставничку каријеру. За наставно особље у високом образовању такав услов не постоји.

Професионални развој наставника је обавезан и прописан законом. Наставници морају посветити одређени део радног времена обукама за професионални развој како би задржали своје радно место и лиценцу. Стално стручно усавршавање регулисано је подзаконским актима које доноси Министарство просвете и спроводи се кроз акредитоване програме.

Професионални развој академског особља није обавезан нити регулисан законом, али је неопходан за напредовање у каријери и углавном се заснива на научном раду.

Нивои образовног система 

Деца започињу обавезно образовање са 5,5 година, уписом на припремни предшколски програм, након чега следи 8 година основног образовања. Старосна граница за напуштање обавезног образовања је 14,5 година.

Предшколско васпитање и образовање намењено је деци од 6 месеци до узраста за полазак у основну школу. Обухвата три нивоа одређена узрастом деце:

• јаслице – деца од 6 месеци до 3 године;

• вртић – деца од 3 до 5,5 година;

• припремни предшколски програм – деца од 5,5 до 6,5 година. Деветомесечни припремни предшколски програм је први део обавезног образовања.

Основно образовање је обавезно, траје осам година и реализује се у два образовна циклуса:

Први циклус: од 1. до 4. разреда (деца од 6,5 до 10,5 година);

Други циклус: од 5. до 8. разреда (деца од 10,5 до 14,5 година).

Већину предмета у првом циклусу предају учитељи. Све предмете у другом циклусу предају различити предметни наставници.

Јавно основно образовање је бесплатно, а једини критеријум за упис је узраст. Сва деца се уписују у основну школу између 6,5 и 7,5 година уз потврду о похађању предшколског програма.

Средње образовање се састоји од следећег:

• четири године општег образовања (гимназија);

• две до четири године стручног образовања (стручна школа);

• четири године уметничког образовања у уметничким школама.

Постоје две врсте гимназија: опште гимназије и специјализоване гимназије, намењене образовању талентованих ученика у одређеним областима. Ученици обично имају 15 година када уписују средње образовање и 18,5 година када завршавају четворогодишње програме. Ученици се уписују у школе на основу успеха у основној школи и резултата завршног испита.

Ученици који заврше гимназију могу се уписати на готово било који факултет. Ученици стручних школа могу наставити ка терцијарном образовању на факултетима и високим школама који одговарају њиховој специјализацији. Ученици уписани у трогодишње програме средњег стручног образовања и обука (ВЕТ) могу полагати додатне испите како би се квалификовали за полагање пријемних испита на универзитету.

Систем високог образовања има две врсте студија:

• академске студије организоване на универзитетима;

• струковне студије организоване или на високим школама струковних студија или на универзитетима.

Систем академских студија у три циклуса у Србији обухвата:

• Основне академске студије (трају 3-4 године, носе 180 до 240 ЕСПБ);

• Мастер и специјалистичке студије (трају 1-2 године са 60 до 120 ЕСПБ);

• Докторске студије (трају минимум три године студија и носе минимум 180 ЕСПБ).

Интегрисане студије су уведене у области медицинских наука и фармације. Ови студијски програми трају 6 или 5 година и носе 360 или 300 ЕСПБ.

Струковне студије обухватају два нивоа:

• Високе школе струковних студија, где програми трају три године и носе 180 ЕСПБ;

• Специјалистичке струковне студије, где програми носе 60 ЕСПБ и трају једну годину.

Образовање одраслих може бити формално или неформално. Редовне основне или средње школе или школе специјализоване за образовање одраслих пружају формално образовање одраслих, док неформално образовање одраслих није у школском систему. Оно се реализује кроз различите облике обука за професионални развој.

Основно образовање одраслих траје од три до пет година. Организовано је по разредима, са два разреда у једној школској години. Са навршених 15 година, ученици могу бити примљени у систем образовања одраслих. У Србији постоји 14 школа за образовање одраслих. Редовне основне школе такође могу спроводити програме за основно образовање одраслих. Школе за средње образовање одраслих могу нудити: посебан наставни план и програм за образовање одраслих, програме стручног оспособљавања и различите опције обука. За спровођење посебних програма у областима образовања одраслих, друга удружења или појединци морају испунити прописане стандарде и добити одобрење од Министарства.

Структура образовног система

Молимо погледајте Eurydice податке и визуелне приказе за приказ структуре националног образовног система.

Open image in new tab