Током 1990-их, број установа које пружају формално образовање одраслих значајно је опао, а остао је мањи број школа за основно образовање одраслих. Према националним подацима, 81.098 одраслих је стекло квалификације кроз систем образовања одраслих између 2019. и 2024. године. У истом периоду, 738 установа је регистровано за спровођење програма образовања одраслих. Током последње деценије, статус образовања одраслих је почео да се мења, нарочито у погледу законодавног оквира и броја организатора формалног и неформалног образовања одраслих. Према подацима које је прикупио Републички завод за статистику (Анкета о образовању одраслих, 2022), 19,9% одраслих полазника је учествовало у образовању одраслих 2022. године, што је готово исто као у претходном циклусу истраживања из 2016. године када је то учешће износило 19,8%. Подаци показују да одрасли чешће учествују у неформалном образовању и обукама (17,4%), док само 3,7% учествује у формалном образовању. Када се ово питање анализира према нивоу образовања и статусу запослења, подаци показују да у програмима образовања одраслих најчешће учествују запослени мушкарци и жене са завршеним средњим образовањем. Установе које пружају образовање одраслих и даље су доминантне у градовима, док у руралним срединама и даље недостају овакви програми.
Према Истраживању о континуираном стручном усавршавању и обукама – КСУО, која је први пут спроведена у Републици Србији 2021. године, готово половина предузећа у Србији (49,2%) пружа неки облик програма континуиране стручне обуке за своје запослене, док 40,8% предузећа учествује у курсевима. Подаци које је објавио Републички завод за статистику показују да су жене заступљеније од мушкараца у континуираном стручном усавршавању и обукама (40% жена спрам 35% мушкараца).
На стратешком нивоу, образовање одраслих је укључено у ширу стратегију образовања – Стратегију развоја образовања у Републици Србији. Влада Републике Србије је 2021. године усвојила Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2030. године. Ова стратегија обухвата све нивое образовања од предшколског до високог, као и образовање одраслих, образовање наставника и хоризонталне аспекте образовног система. Један од општих циљева дефинисаних у документу фокусира се на квалитет наставе и учења, праведност и приступачност образовања и васпитања, као и јачање образовне улоге свих образовних институција, укључујући и организаторе образовања одраслих. Стратегија дефинише неколико релевантних индикатора у области образовања одраслих, као што су:
- Повећање стопе учешћа одраслих у образовању и обуци
- Смањење процента одраслих полазника који напуштају основно образовање одраслих
- Унапређење мреже јавно признатих организатора активности образовања одраслих и других установа, као и повећање броја пружалаца услуга.
Законски, образовање одраслих је регулисано Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о образовању одраслих. Закон о образовању одраслих бави се образовањем одраслих у контексту целоживотног учења. Овим законом је регулисано неформално образовање и уведена је могућност стицања квалификација током живота.
У складу са Законом о образовању одраслих, активности у оквиру образовања и обуке одраслих одвијају се према Годишњем плану образовања одраслих. Овакав приступ је први пут омогућио да неформално образовање постане регулисано законом.
Годишњи план образовања одраслих за 2025. годину дефинише две главне приоритетне образовне области:
-
Повећање обухвата/укључености одраслих у програме образовања и обучавања. Ова приоритетна области укључује различите аспекте учешћа одраслих у формалном образовању (основно функционално образовање, средње образовање, преквалификација, доквалификација и специјализација) и неформалном образовању одраслих (програми које пружају ЈПОА, националне службе за запошљавање, други државни органи и институције, удружења и коморе).
-
Унапређење квалитета образовања одраслих. Ово приоритетно подручје фокусира се на праћење кроз реализацију следећих активности:
‒ Унапређење националног оквира квалитета неформалног образовања;
‒ Подршка ЈПОА за спровођење активности према утврђеним стандардима квалитета;
‒ Унапређење институционалних и људских ресурса;
‒ Даљи развој поступка признавања претходног учења (ППУ) и активности каријерног вођења и саветовања (КВиС);
‒ Унапређење социјалног партнерства и промоција неформалног образовања и целоживотног учења.
Други важан документ је Правилник о ближим условима у погледу програма, кадра, простора, опреме и наставних средстава за стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Правилник прецизира начине и поступке путем којих основне школе, средње школе и било које друге установе које обезбеђују програме образовања одраслих стичу статус ЈПОА. Ово се односи не само на програме формалног образовања или преквалификације, већ и на програме који подразумевају унапређење компетенција, лични и професионални развој, побољшање свакодневног живота и каријерно вођење и саветовање.
Према Закону о националном оквиру квалификација, акредитацију ове врсте установа врши Агенција за квалификације.
Закон о Националном оквиру квалификација је такође значајан за успостављање листе квалификација у Републици Србији, олакшавање поступка признавања претходног учења и повезивање захтева тржишта рада и образовних политика. Листа квалификација описује квалификације које се могу стећи кроз формално, неформално или информално учење и комбинује више од 4 000 квалификација за све нивое образовања. Ово је један од основних инструмената за праћење усклађености тржишта рада и образовног система.
Процес повезивања Националног оквира квалификација са Европским оквиром квалификација завршен је 2021. године. Примена овог процеса у образовном систему и тржишту рада омогућиће признавање и упоредивост квалификација стечених у Србији са квалификацијама стеченим у другим земљама.
Процес признавања претходног учења (ППУ) предвиђен је Законом о основама система образовања и васпитања. Према Правилнику о стандардима и начину спровођења поступка признавања претходног учења, школа која је стекла статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих постаје надлежна за процес ППУ.
То укључује признавање квалификације у целини или исхода учења и компетенција утврђених стандардом квалификације, најмање на нивоу једног занимања. Правилник дефинише релевантне аспекте поступка ППУ, укључујући: обезбеђивање информација за кандидате, саветовање, усмеравање и пружање подршке у самопроцени, методе и приступе при оцењивању, издавање сертификата, обезбеђивање квалитета поступка ППУ итд. Пилотирање поступка ППУ започело је 2021. године. Данас, признавање претходног учења омогућава одраслима који су стекли знање и вештине ван формалног образовног система – кроз информално или неформално учење – да стекну квалификацију. Према Годишњем плану образовања одраслих за 2025. годину, очекује се имплементација 484 акредитована програма за унапређење личних и професионалних компетенција, подстицање социјално одговорног понашања и пружање услуга саветовања у каријери, као и програма ППУ.
Правилник о стандардима услуга каријерног вођења и саветовања је такође релевантан међусекторски документ који је усвојен са циљем да послужи као смерница за планирање и координацију активности каријерног вођења на свим нивоима образовања укључујући образовање одраслих. Према овом документу дефинисане су четири области стандарда: Стандарди вештина управљања каријером, Стандарди компетенција практичара каријерног вођења, Организациони стандарди и Стандарди програма.
У погледу стандарда постигнућа, Правилник о општим стандардима постигнућа за основно образовање одраслих дефинише опште компетенције одраслих као што су српски језик, енглески језик, математика, дигитална писменост, основне животне вештине и др.