Ово поглавље пружа тематски и хронолошки преглед најважнијих реформи на националном нивоу и развоја политика у протекле три године.

Увод у поглавље описује свеобухватну образовну стратегију и кључне циљеве за цео образовни систем. Такође, разматра се како је организован процес образовних реформи и ко су главни актери у процесу доношења одлука.

Одељак о текућим реформама и развоју политика групише реформе у следеће шире тематске области које у великој мери одговарају образовним нивоима: Предшколско васпитање и образовање; Основно и опште средње образовање и васпитање; Средње стручно образовање; Високо образовање; Образовање одраслих. Најскорије реформе су приказане прве. 

Национална стратегија образовања и кључни циљеви

У јуну 2021. године Влада Србије је усвојила Стратегију развоја образовања у Србији до 2030. године.
У питању је широка стратегија која се односи на све нивое образовања од ISCED 0 до ISCED 8, али и на образовање одраслих, образовање наставника и друге релевантне аспекте образовног система.
У стратегији су дефинисане и важне теме које нису биле део претходних стратешких оквира. Такође, имплементација појединих специфичних циљева је започета у претходном периоду, али је редефинисана новом стратегијом. Стратегија развоја образовања у Србији до 2030. године такође представља корак ка усклађивању образовних политика са политикама у области науке, техничког и технолошког развоја и других области развоја савременог друштва. Ова стратегија такође тежи да усклади прописе у образовању са међународним документима и иницијативама (документи УН, ЕУ, Савета Европе итд.).

Стратегија доноси два општа циља: (1) унапређење квалитета наставе и учења, праведности и доступности предуниверзитетског образовања и јачање образовне улоге свих образовних институција; (2) унапређење приступачности, квалитета, релевантности и праведности високог образовања.

Стратегија укључује план реформи чији је циљ да осигура остварење општих циљева до 2030. године. Стратегија такође укључује посебне циљеве, мере и механизме у оквиру сваког општег циља.

У складу са Стратегијом, усвојена су и два закона из области високог образовања - Закон о студентском организовању и Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању као и сет правилника о стандардима акредитације установа и студијских програма у високом образовању и спољашњег вредновања рада установа високог образовања.

Преглед процеса реформе образовања и покретача

Министарство просвете је главно управљачко тело за све образовне активности, као и један од главних покретача процеса реформе образовања. Према Закону о државној управи, Министарство учествује у креирању политика Владе Републике Србије кроз припрему нацрта закона, других правних аката и предлога развојних стратегија и активности. Влада је одговорна за последње припреме и предлоге нових законских и стратешких аката, док их Народна Скупштина доноси.

Министарство независно припрема и доноси подзаконске акте као што су правилници, уредбе, упутства и наредбе. Поред тога, Министарство прати и оцењује постојеће стање у образовном систему и предузима адекватне мере или предлаже реформе Влади.

Органи државне управе дужни су да обезбеде услове за учешће јавности у току припреме нацрта закона, других прописа и аката.

Министар је одговоран Влади и Народној скупштини за рад министарства и стање у свим областима из делокруга министарства. Главна консултативна тела Министарства су Национални просветни савет и Национални савет за високо образовање.