Финансирање

Према Закону о основама система образовања и васпитања, средства за финансирање делатности свих установа обезбеђују се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Установе могу остваривати и сопствене приходе кроз проширену делатност, као и друге приходе у складу са законом.

Из буџета Републике Србије обезбеђују се средства за:

• реализацију припремног предшколског програма у години пред полазак у школу у трајању од четири сата;
• рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• рад са децом на болничком лечењу;
• плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама, социјалне доприносе и отпремнине;
• развојне програме и пројекте установа, стручно усавршавање наставног особља и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу;
• рад школа од посебног интереса;
• подршку изузетно талентованим ученицима.

Из буџета јединица локалне самоуправе обезбеђују се средства за:

• реализацију делатности предшколских установа до 80% износа економске цене по детету, укључујући пуно финансирање плата и других накнада, доприноса на терет послодавца, отпремнина, као и подршку особљу и друге текуће расходе;
• пружање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије;
• стручно усавршавање запослених;
• јубиларне награде и помоћ запосленима у основним и средњим школама;
• превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра; ученика основних школа на удаљености већој од четири километра од школе; превоз, смештај и исхрану за децу и ученике са сметњама у развоју без обзира на удаљеност; превоз ученика који имају пребивалиште на територији локалне самоуправе, а похађају школу на територији друге општине ако је та школа најближа месту пребивалишта; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
• превоз запослених;
• капиталне издатке;
• заштиту и безбедност деце и ученика;
• друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије.

Финансирање предшколског васпитања и образовања

Модел финансирања предшколских установа подељен је између националног нивоа, локалног нивоа и корисника услуга, односно родитеља. Финансирање установа које нису обавезне (од 6 месеци до 5,5 година) зависи од њиховог правног статуса. Финансирање државних установа је децентрализовано и већина средстава долази од локалних самоуправа (до 80%), док у приватним установама комплетне трошкове сносе родитељи.

На нивоу припремног предшколског програма (ППП), финансирање такође зависи од статуса установе. За државне установе средства се обезбеђују из националног буџета и преносе локалним самоуправама. Приватне установе финансирају родитељи, мада постоје мере подршке на локалном нивоу кроз рефундацију дела трошкова за децу уписану у приватне вртиће, до износа економске цене коју утврђује локална самоуправа. Родитељи учествују у финансирању до 20% економске цене. Деца без родитељског старања, деца са сметњама у развоју и деца из социјално угрожених породица изузета су од плаћања у државним установама.

На пример, у Београду је 2023. године економска цена предшколског програма износила 28.140 РСД месечно, што служи као основица за израчунавање субвенција.

Финансирање основног образовања

Систем финансирања државних образовних установа заснован је на улазним подацима. Према Националном извештају о инклузивном образовању (2022–2024), издвајања за образовање износила су 3,3% БДП-а у 2021. години, у поређењу са 3.89% у 2018. години. Потрошња по ученику износила је 18% БДП-а по глави становника у 2019. години. Издвајања за додатну образовну подршку у основном образовању чинила су 0,035% БДП-а. Највећи део расхода одлази на плате запослених, док најмањи део иде на стручно усавршавање.

Финансирање средњег образовања

Исте одредбе из Закона о основама система образовања и васпитања које се односе на финансирање основног образовања важе и за финансирање установа средњег образовања.

Финансијска аутономија и контрола

До 2006. године финансирање свих нивоа образовања било је централизовано. Касније, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, део прихода од пореза остајао је локалним самоуправама. Очекивало се да ће општине и градови користити те приходе да делимично покрију трошкове образовања од предшколског до средњег образовања. Ипак, такав систем је само делимично задовољио своју намену децентрализације финансирања јер је, с друге стране, узроковао неједнаку расподелу средстава која су доступна школама у различитим регионима. Од 2010. године, држава је декретом привремено ставила ван снаге примену тог закона, при чему су задржане финансијске обавезе локалних самоуправа да финансирају образовне установе, што је за последицу имало увођење мера штедње на локалном нивоу (ОЕБС, 2012: Јачање интегритета и борба против корупције у образовању: Србија).

Политичка децентрализација која је у Србији започета након 2000. године значила је преношење дела финансијске аутономије на локални ниво као и на образовне установе. У складу са српским прописима, финансијска аутономија образовних установа подразумева да се део прихода основних и средњих школа може реализовати путем донација, спонзорстава, уговора и других трансакција. Таква средства се могу утрошити на материјалне трошкове школа или на инвестиционе пројекте, али не и за зараде и друге трансфере намењене запосленима који су у надлежности Министарства просвете. 

Финансијска контрола рада школа организована је на неколико нивоа. Први ниво је локални, док су други ниво Министарство просвете и Министарство финансија.

Накнаде у државном образовању

Средства се расподељују у складу са:

• бројем ученика и одељења;
• бројем наставног особља и њиховим квалификацијама.

Када је реч о основним и средњим школама, одељења се формирају тако да најмањи број ученика у одељењу буде 15, а највећи 30. Када је реч о одељењима са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, тај број је између 6 и10, а у случају образовања одраслих 15 до 20. 

У основним и средњим школама настава може имати најмање 15 или максимално 30 ученика. У случају деце са инвалидитетом, часови могу да се састоје од 6-10 ученика, а часови образовања одраслих могу имати између 15-20.

Предшколско образовање (деца између 6 месеци и 6 година) у јавним предшколским установама је партиципативно, што значи да до 80% трошкова обезбеђује општина, а остатак обезбеђују родитељи, како за полудневну, тако и за целодневну бригу. Деца без родитељског старања, деца са инвалидитетом и деца из економски угрожених породица ослобођена су плаћања.

Припремни предшколски програм (деца узраста пет и по до шест и по година) у државним установама У Србији траје девет месеци и бесплатан је за децу у полудневном боравку (четири сата).Установе примењују посебна правила за наплаћивање у складу са економским могућностима породица.

Основно и средње образовање је потпуно бесплатно за скоро све категорије ученика. Једини изузетак у основним школама су одрасли који похађају програме у оквиру којих сами полазници плаћају организацију образовних програма и трошкове испита. У средњим школама, редовни и ванредни ученици се ослобађају плаћања било каквих трошкова у току образовања. Ипак, школарину плаћа особа која је стекла диплому средње школе а жели да се доквалификује или преквалификује, да стекне специјалистичко или мајсторско образовање.

Финансијска помоћ намењена породицама

Подршка родитељима у предшколском образовању остварује се кроз умањене цене или потпуно ослобађање од плаћања. Породице са двоје деце у вртићу имају попуст од 20% по детету, док за треће и свако наредно дете попуст износи 50%. Једнородитељске породице такође остварују попуст од 50%.

На нивоу припремног предшколског програма, финансијска подршка породицама пружа се у виду делимичног или потпуног ослобађања од плаћања накнада за ове програме, као и кроз бесплатан превоз деце, што се финансира из буџета јединица локалне самоуправе. Бесплатан превоз обезбеђен је за ученике чије је пребивалиште удаљено више од 4 км од припадајућих школа, док школе које располажу одговарајућим средствима могу обезбедити бесплатну исхрану и локални превоз за све своје ученике.

Родитељи ученика основних школа могу бити ослобођени плаћања посебних услуга, попут исхране или набавке уџбеника. Програм доделе бесплатних уџбеника подразумева да ученици првог циклуса основног образовања добијају уџбенике за следеће предмете:

• математика;
• српски или матерњи језик;
• свет око нас;
• природа и друштво;
• страни језик.

У другом циклусу, ученици добијају уџбенике за:

• математику;
• српски или матерњи језик;
• први страни језик;
• географију;
• историју;
• хемију;
• физику;
• биологију.

Према подацима Министарства, за бесплатне уџбенике у школској 2025/2026. години опредељено је 945 милиона динара, а право на бесплатне уџбенике остварило је 18% ученика. Поједине јединице локалне самоуправе самоиницијативно сносе трошкове набавке уџбеника за ученике.

Породице деце која похађају средњу школу могу остварити индиректну подршку кроз ослобађање од плаћања или право на умањене цене исхране и смештаја у ученичким домовима.

Финансијска помоћ намењена породицама са децом са посебним потребама

Финансијску помоћ у виду кредита и субвенционисаног смештаја и исхране у домовима на основу посебног система рангирања могу да искористе ученици из рањивих друштвених група:

• породице у лошем материјалном положају;
• деца без родитељског старања;
• једнородитељске породице;
• припадници ромске националне мањине;
• лица са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• лица са хроничним болестима;
• избеглице и расељена лица, повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици итд.

Напредак у промовисању инклузивног образовања начињен је након 2009. године, када је донет Закон о основама система образовања и васпитања. Тај правни оквир је омогућио сарадњу различитих државних и приватних сектора како би се обезбедио бољи приступ свим нивоима образовња.

Мрежа за инклузивно образовање је посебно тело установљено 2010. године, са циљем да примењује стандарде из области инклузивног образовања. Сложене мере подршке укључују:

• прилагођавање метода, материјала и средстава;
• прилагођавање школског простора;
• модификацију наставног садржаја и стандарда постигнућа.

Извори финансирања су подељени између:

• фондова ЕУ (ИПА);
• Републике;
• локалног нивоа и
• приватних донатора.

Не постоје тачне процене колико деце из рањивих друштвених група учествује у тим програмима.

Од 2010. године уведени су педагошки асистенти који у свим државним школама раде са децом са посебним потребама, као и саветници који раде са другим наставницима у процесу образовања. Тренутно их у Србији има 173, а њихов рад се финансира из државног буџета.

Ученици који не могу да користе редовне уџбенике имају право на уџбенике који су прилагођени њиховим способностима. У том погледу приметан је значајан помак у новије време на свим нивоима државног образовања. 

Финансијска помоћ намењена ученицима

На нивоу предшколског васпитања и образовања и припремног предшколског програма не постоје посебне мере непосредне помоћи намењене деци. На нивоу основног образовања не постоје посебне школарине којима се ученицима пружа непосредна финансијска помоћ.

Ученици средњих школа имају приступ следећим системским мерама помоћи из државног буџета:

• ученичким кредитима,
• стипендијама,
• стипендијама за изузетно надарене ученике и
• субвенционисаном смештају и исхрани у ученичким домовима.

Право на те врсте помоћи имају ученици средњих државних школа, чије се образовање финансира из буџета Републике Србије и који имају држављанство Републике Србије. 

Месечне износе стипендија за ученике и студенте одређује Министарство просвете за сваку годину и то најмање у износу цене трошкова смештаја и исхране у ученичком/студентском дому, а исто важи и за ученички/студентски кредит. У Србији су смештајни капацитети у домовима довољни за скоро 30 000 ученика и студената.

Поред поменутих мера подршке које финансира држава, студенти могу конкурисати за стипендије које додељују локалне власти.

Приватно образовање

У Србији је приватно образовање доступно на свим нивоима. Програми предшколског васпитања и образовања, као и припремни предшколски програми, одобрени су од стране државе и реализују се у вртићима и предшколским установама. Према подацима за школску 2024/2025. годину, преко 87% деце похађало је програме предшколског васпитања и образовања у државним установама, док је око 13% деце било уписано у приватне установе. Ови програми су организовани у укупно 515 установа (193 државне и 322 приватне).

Иако не постоје прецизне процене у погледу стопе заступљености ученика у приватним основним и средњим школама, те стопе су свакако ниже од оних у приватним предшколским установама. Приватне предшколске установе у потпуности финансирају саме институције и њихови корисници. На нивоу Републике Србије не постоји системско финансирање ових установа. Поједине локалне самоуправе, путем система субвенција, нуде финансијску подршку родитељима који уписују децу у приватне вртиће. Основне школе се у потпуности ослањају на сопствене изворе финансирања, превасходно на уплате родитеља. Према подацима за школску 2025/2026. годину, убедљиво највећи број средњошколаца уписан је и похађа државне школе (97,8%), док око 2% ученика похађа приватне школе. У Србији постоји укупно 491 средња школа (451 државна и 40 приватних). Приватне основне и средње школе у Србији су потпуно финансијски независне и не остварују никакву подршку из јавних фондова.

Родитељи и деца, као и саме приватне установе, не примају никакав облик подршке из буџетских средстава. Ученици приватних основних и средњих школа немају право на стипендије, кредите, као ни на субвенционисани смештај и исхрану у ученичким домовима. С обзиром на то да је основно стратешко опредељење јачање државног сектора образовања и обезбеђивање једнаких могућности приступа на свим нивоима образовања, приватне школе похађају деца из виших друштвених слојева, којима ова врста подршке није неопходна.