У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, сви наставници са лиценцом или без ње имају обавезу да учествују у континуираном професионалном развоју како бу унапредили наставне методе и друге компетенције.  

Према Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, у току једне године, сви запослени наставници, васпитачи и стручни сарадници дужни су да имају најмање 44 сата сталног стручног усавршавања у својој установи, да учествују у најмање једном акредитованом програму сталног стручног усавршавања (минимум 8 сати) и да учествује на најмање једном акредитованом стручном скупу (на пример конференција, округли сто, летња школа итд.) који обично траје 1 дан или више. 

Праћење учешћа запослених у програмима сталног стручног усавршавања врши се кроз систем бодовања. По овом систему, сваки сат стручног усавршавања вреди један бод, а исто се односи и на једнодневни стручни скуп. 

Организациони аспекти

На нивоу установе, школски план сталног стручног усавршавања је обавезан. На нивоу индивидуалног наставника, наставници треба да имају лични план сталног стручног усавршавања (портфолио), заснован на самовредновању њихових компетенција. 

Програме сталног стручног усавршавања унутар установе организује школа и утврђује планом стручног усавршавања у установи (исто је дефинисано и за предшколске установе). Овај план доноси Управни одбор установе као редовни део годишњег плана рада установе, у складу са развојним планом установе, а на основу приоритета и образовних циљева установе и стандарда које прописује министарство. Приоритети се утврђују узимајући у обзир личне планове стручног усавршавања наставника и резултате самовредновања, вредновања квалитета рада установе, мишљења ученика и родитеља о раду школе и друге показатеље квалитета наставе. 

Према Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, програми сталног стручног усавршавања у установи остварују се: 

• извођењем угледних часова, демонстрирањем поступака, метода и техника учења и других наставних, односно васпитних активности; 
• излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе, са обавезном анализом и дискусијом; 
• приказом стручне књиге, приручника, дидактичког материјала, стручног чланка, истраживања, студијског путовања и стручне посете са обавезном анализом и дискусијом; 
• учешћем у: истраживањима, пројектима образовно-васпитног карактера у установи, пројектима мобилности, програмима од националног значаја у установи, стручним и студијским путовањима и посетама, међународним програмима, скуповима и мрежама, заједницама професионалног учења, програму огледа, раду модел центра; 
• остваривањем активности у школи вежбаоници; 
• остваривањем активности у оквиру приправничке, односно менторске праксе; 
• активностима које се односе на развијање партнерства са другим установама и развој праксе хоризонталног учења. 

Акредитоване програме сталног стручног усавршавања одобрава министарство, а финансирају или суфинансирају се из државног буџета и буџета локалних власти. Неки програми се такође нуде бесплатно. Министарство планира, координира и организује програме сталног стручног усавршавања. Такође, програме сталног стручног усавршавања могу организовати различите институције: невладине организације, агенције, образовне установе, центри за стручно усавршавање итд. Ове програме мора да одобри Министарство просвете. 

Школска управа прати стручно усавршавање наставника и свих осталих запослених у установи и даје предлоге за стручно усавршавање, у циљу унапређења личног и стручног развоја запослених и укупног рада установе. 

Завод за унапређивање образовања и васпитања је акредитационо тело за програме сталног стручног усавршавања за наставнике. Завод објављује каталог акредитованих програма, прикупља информације о учешћу и евалуацији програма, а такође и организује неке програме сталног стручног усавршавања. 

Министарство просвете дефинише приоритетне области стручног усавршавања за сваки трогодишњи период, као и облике и поступке стручног усавршавања, програме, услове за напредовање запослених на основу стручног усавршавања, издавање сертификата и све остале прописе. У складу са најновијим смерницама, сви акредитовани програми обуке морају одговарати једној од девет утврђених приоритетних области. Ови приоритети одражавају тренутне стратешке циљеве образовног система Републике Србије.

За текући трогодишњи период утврђено је девет приоритетних тема:

• П1: Примена инклузивних и демократских приступа у циљу обезбеђивања квалитетног образовања за све (индивидуализација, превенција осипања ученика и подршка даровитим ученицима).
• П2: Процењивање остварености образовно-васпитног рада и постигнућа ученика (формативно оцењивање и самоевалуација).
• П3: Методика рада са ученицима усмерена на функционална знања, вештине и ставове (настава оријентисана на компетенције, пројектно и тематско учење).
• П4: Развој стручних, предметно-методичких, педагошких и психолошких знања.
• П5: Јачање васпитне улоге установа (интеркултурално образовање, развој демократске културе у школи, унапређење менталног здравља и добробити ученика, превенција насиља, каријерно вођење итд.).
• П6: Унапређење дигиталних компетенција и употреба ИКТ-а у настави.
• П7: Јачање компетенција особља у предшколском васпитању и образовању за примену концепција програма „Године узлета“.
• П8: Развијање културе заједнице која учи у предшколским установама (хоризонтална размена и подељено лидерство).
• П9: Развој компетенција за екологију, одрживи развој и колективну добробит.

Систем стручног усавршавања додатно је структуриран око специфичних професионалних компетенција. За наставнике у школама, фокус стручног усавршавања може бити на предметној области, настави и учењу, подршци развоју ученика или комуникацији и сарадњи. За васпитаче у предшколским установама, тежиште стручног усавршавања ставља се на непосредни рад са децом, развијање заједнице која учи унутар предшколске установе или развој професионалне праксе.

Подстицаји за учешће у активностима сталног стручног усавршавања

Напредовање запослених је могуће током каријере и заснива се на учешћу у сталном стручном усавршавању и другим условима. Сви запослени васпитачи, наставници, као и стручни сарадници, могу напредовати и добити једно од следећих звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник. Ова звања се стичу постепено. У установи ова звања може стећи до 25% од укупног броја запослених васпитача, наставника и стручних сарадника и то: звање педагошки саветник до 15%, самостални педагошки саветник - до 5%, виши. педагошки саветник - до 3% и високи педагошки саветник - до 2%. 

По завршетку сваког програма, наставници добијају сертификате одобрене од стране Министарства просвете.