Skip to main content
European Commission logo

Eurydice

EACEA National Policies Platform:Eurydice
Реформе у области основног и општег средњег образовања и васпитања
Serbia

Serbia

13.Текуће реформе и развој политика

13.2Реформе у области основног и општег средњег образовања и васпитања

Last update: 6 September 2025
On this page

2025

У овој области није било реформи.

2024

У децембру 2024. усвојен је Правилник о стандардима образовних постигнућа за крај првог циклуса основног образовања и за крај основног образовања. Овај правилник обухвата све предмете у основном образовању. За сваки стандард постигнућа дефинисана је једна општа предметна компетенција и три специфичне компетенције. Све компетенције су описане на основном, средњем и напредном нивоу постигнућа, уз исходе учења који помажу у праћењу и оцењивању постигнућа на крају првог циклуса и на крају основне школе. 

Такође, крајем 2024. усвојен је Правилник о стандардима образовних постигнућа за крај средњег образовања. Овај документ покрива предмете општег образовања као што су: биологија, филозофија, физичко и здравствено образовање, физика, географија, хемија, историја, музичка култура, психологија, рачунарство и информатика, социологија, српски језик и књижевност, математика, ликовна култура и страни језици. Наставни планови и програми усвајају се на основу ових стандарда и примењују се док се не донесу нови прописи о наставним плановима и програмима. За сваки стандард постигнућа дефинисана је једна општа предметна компетенција и три специфичне компетенције, а све су описане на основном, средњем и напредном нивоу, уз исходе учења који олакшавају праћење и оцењивање ученичких постигнућа током и на крају средње школе. 

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања je, у сарадњи са релевантним актерима образовног система, развио „Приручник за самовредновање рада школа“. Приручник дефинише концепт и методологију самовредновања, начин извештавања и планирања унапређења рада школе. Такође, приручник садржи примере ефективног рада у основној и средњој школи и омогућава разумевање услова неопходних за делотворно самовредновање .  

Приручник је намењен наставницима, директорима, стручним сарадницима, члановима школског одбора, родитељима, локалним и просветним властима, као и другим лицима заинтересованим за рад школа.  

Овај приручник се ослања на међународна искуства у домену самовредновања школа, истичући важност успостављања контекста и услова за самовредновање. Уз овај приручник настала је и апликација за самовредновање школа "АС школа" која има за циљ да омогући школским тимовима за самовредновање, али и појединачним наставницима, да квалитетно вреднују наставну и ваннаставну праксу. 

У фебруару 2024. донет је Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања којим се дефинишу ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања. 

Друштвено-користан рад обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика и део је годишњег плана рада установе у оквиру плана заштите од насиља. Активности друштвено-корисног рада представљају следеће активности: хуманитарне акције; еколошке акције уређења школе, учионица, других просторија, као и школског окружења; акције прикупљања материјала за рециклажу; припрема, односно уређење школског простора за одржавање школских манифестација, изложби, гостовања, спортских и других такмичења; посете установама социјалне заштите за смештај деце и омладине, домовима старих и Црвеном крсту; и друге активности које доприносе развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи. 

Учествовањем ученика у активностима друштвено-корисног рада које запослени у школама организују, стварају се услови за утврђивање оцене из владања од другог до осмог разреда основне школе и у свим разредима средње школе.

Исте године донети су и нови правилници о оцењивању: Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Правилницима се прецизира поступање и критеријуми за оцењивање владања ученика, које се врши два пута у полугодишту и утиче на општи успех ученика. То значи да ће приликом закључивања оцене из владања, одељењско веће узимати у обзир и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у планирању и реализацији превентивних активности, његово понашање према другим ученицима и запосленима и извршавање школских обавеза, као и изостанке, изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере. 

Такође, овим подзаконским актима уређен је и начин оцењивања ученика који су дуже оправдано одсутни са наставе и прецизиране су већ постојеће одредбе које се односе на поништавање писаних провера знања када је у одељењу више од 50% негативних оцена. Додатно је дефинисана и улога родитеља приликом давања повратне информације о раду наставника. Уколико родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, укључујући вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу прописима, школа поступа по процедури утврђеној овим правилницима.

За средње школе додатно је уређен и број оцена за предмете и програме за фонд часова мањи од два недељно, као и оцењивање у средњем стручном и дуалном образовању с обзиром на специфичности практичне наставе.

2023

Изменама и допунама Правилника о програму завршног испита у основном образовању и васпитању уведеним 2022. године, дефинисан је нови концепт завршног испита. Донедавно, завршни испит се састојао од три теста: матерњег језика, математике и комбинованог теста (комбинује природне и друштвене науке). На крају школске 2022/2023. године ученици ће први пут полагати завршни испит према новој структури. Наиме, чиниће га три теста: тест из матерњег језика, математике и предмета по избору ученика. Уместо комбинованог теста (који је некада комбиновао задатке из природних и друштвених наука), ученици ће имати прилику да изаберу један са листе од пет предмета: биологија, географија, историја, физика и хемија. Ова реформа значи да ће сви ученици који заврше осми разред школске 2022/2023. године и ученици који су завршили осми разред претходних година, а нису полагали завршни испит, као и наредна генерација ученика осмог разреда, полагати завршни испит по новом концепту. Ученици могу освојити највише 14 бодова на тесту из матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту.

Крајем 2022. године Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања припремио је тестове из биологије, географије, историје, физике и хемије којима ће се проверити знање ученика седмог разреда како би се стекао увид у преференције ученика у контексту могућег избора за будући трећи тест за завршни испит на крају осмог разреда. Како је саопштио Завод, нови концепт завршног испита олакшаће ђацима и припремиће их за будућу државну матуру која почиње 2024. године.