Србија је парламентарна демократија са вишестраначким системом.  

Према Уставу Републике Србије из 2006. године, „Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима“.  

Народна скупштина Републике Србије је главни законодавни орган Србије. Народна скупштина је највиши представнички орган и носилац уставне и законодавне власти. Састоји се од 250 посланика, који се бирају пропорционалним системом на директним изборима тајним гласањем, на мандат од 4 године. На основу већинске воље свих посланика, Народна скупштина бира председника који председава седницама и једног или више потпредседника Народне скупштине.  

Народна скупштина доноси и мења Устав, бира Владу, именује и смењује судије Уставног суда, бира четири члана Високог савета судства, четири члана Високог савета тужилаштва, бира Врховног јавног тужиоца и одлучује о престанку њиховог мандата, бира Гувернера Народне банке Србије и друге државне функционере. Све одлуке доносе се већином гласова присутних чланова на седници, осим када је реч о измени Устава, када је потребна двотрећинска већина.  

Влада носи извршну власт у Републици Србији. Састоји се од премијера, једног или више потпредседника и министара. Премијер је на челу Владе. Министри одговарају премијеру, Влади и Народној скупштини за свој рад и стање у оквиру надлежности својих министарстава.  

Влада одговара Народној скупштини за вођење политике Републике Србије, спровођење закона и других општих аката Народне скупштине, као и за рад органа јавне управе.  

Према Уставу, председник Републике изражава државну јединственост Републике Србије. Председник Републике бира се на директним изборима, тајним гласањем, на мандат од 5 година, уз ограничење од максимално два мандата према Уставу.  

Јединице локалне самоуправе, које имају статус правних лица, играју кључну улогу у територијалној организацији земље. Оне независно регулишу организацију и надлежности својих тела и јавних служби.  

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије, сви прописи о територијалним јединицама и друга важна питања за територијалну организацију Републике Србије су дефинисани. Територијална организација Републике Србије састоји се од општина, градова и града Београда, главног града Србије. Ове јединице локалне самоуправе су такође и територијалне јединице. Основни ниво самоуправе је општина. Територија општине, града и Београда састоји се од насеља или подручја катастарских општина које су део ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе одређене су границама одговарајућих катастарских општина унутар њихових територија. Према подацима Републичког завода за статистику (Статистички годишњак, 2024), у земљи постоји 197 општина, од којих је 29 градова.  

Градске територије имају више од 100.000 становника. Сличе општинама – свака од њих има скупштину, градоначелника и сопствени буџет. Обично су подељене на градске општине.  

Главни органи у образовању Републике Србије  

Министарство просвете Републике Србије одговорно је за питања која се тичу образовања у Србији.  

Министарство просвете, према Закону о министарствима, одговорно је за разне активности државне администрације у вези са образовањем. Кључне функције Министарства укључују: истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и студентски стандард; обезбеђивање допунског образовања за децу српских држављана који живе у иностранству; спровођење административног надзора у предшколском, основном, средњем и високом образовању, као и надзор над студентским стандардом; учешће у изградњи, опремању и одржавању објеката за предшколско, основно, средње и високо образовање и студентски стандард, који су од интереса за Републику Србију; спровођење стручног и педагошког надзора у предшколском, основном и средњем образовању и студентском стандарду; организовање, оцењивање рада и надзор над обуком наставног особља; овлашћивање и признавање јавних докумената стечених у иностранству; унапређивање социјалне подршке за талентоване ученике и ученике са посебним потребама, стварање услова за приступ и имплементацију пројеката у оквиру надлежности Министарства, који се финансирају из ИПА фондова ЕУ, донација и других облика помоћи за развој; обављање других послова који су утврђени законом.  

Министарство је организовано у 10 сектора задужених за различите нивое и аспекте образовања: