Републички завод за статистику прикупља и анализира податке о БДП-у и другим економским параметрима. БДП се израчунава на основу производног и расходног приступа, у текућим и сталним ценама. Према Саопштењу Национални рачуни - Квартални национални рачуни 2023, реални раст БДП-а у трећем кварталу 2023. године у односу на исти период претходне године износио је 3,6%. Према десезонираним подацима о БДП-у, бруто домаћи производ је у трећем кварталу 2023. године повећан за 1,3% у односу на претходни квартал. 

Подаци по областима показују значајан реални раст бруто додате вредности у трећем кварталу 2023. године у областима грађевинарства (12,8%), пољопривреде, шумарства и рибарства (9,5%) и индустрије и водоснабдевања, канализације, управљања отпадом и ремедијације (3,4%), у односу на исти квартал претходне године.  

Када је реч о извозу и увозу у 2023. години, дошло је до повећања извоза и пада увоза. За период јануар–децембар 2023. године вредност извоза износила је 28.631,8 милиона евра, што је за 3,7% више у односу на 2022. годину. Вредност увоза износила је 36.859,5 милиона евра, што је за 5,5% мање у односу на исти период у претходној години. Стопа увоз-извоз износи 77,7% и већа је у односу на исти период претходне године (70,6%). 

Посматрано по регионима, највеће учешће у извозу Србије има Војводина (33,4%), затим Београд (24,2%), Шумадија и Западна Србија (20,8%) и Јужна и Источна Србија (19,4%). Отприлике 2,3% укупног извоза није класификовано по територији. 

Највеће учешће у увозу Србије има Београдски регион (43,3%), затим Војводина (33,1%), Шумадија и Западна Србија (13,3%), Јужна и Источна Србија (8,3%). Отприлике 2,0% укупног увоза није класификовано по територији. 

У посматраном периоду, нивои спољнотрговинске размене били су највиши са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније учествују са 59,7% укупне спољнотрговинске размене. Подаци по земљама показују највеће стопе извоза у Немачку, Босну и Херцеговину, Италију, Мађарску и Румунију, док су Немачка, Кина, Италија, Турска и Руска Федерација најважнији партнери из којих се увозила роба. 

Према Анкети о радној снази из 2023. године, број запослених је у првом кварталу 2023. године износио 2 837 600, а број незапослених 317 200. Стопа запослености је у посматраном периоду износила 49,6%, а стопа незапослености 10,1%. Број запослених старијих од 15 година порастао је за 31 500 у првом кварталу 2023. године, што је повећање од 1,1% у односу на први квартал 2022. године. У истом периоду број незапослених је смањен за 25 000, што је пад од 0,8%. 

На регионалном нивоу, значајан пораст стопе запослености забележен је у Београдском региону (2,7%) и Војводини (1,6%). Повећање броја запослених најизраженије је у сектору производње, док је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства дошло до смањења броја запослених лица.