Организациони аспекти
Професионални развој академског особља се у највећем броју случајева заснива на научном раду. Не постоје законски утврђени захтеви у погледу професионалног развоја на том нивоу образовања те је професионални развој најчешће ствар избора, осим ако високобразовна установа не захтева другачије. Ипак, професионални развој у виду објављених научних радова изузетно је важан за напредовање у каријери јер је то један од критеријума за радно ангажовње наставника и стицање вишег звања (објашњава се у одељку Пријем у радни однос).
Професионални развој може се организовати у виду специјализације, вишег степена формалног образовања, симпозијума, курсева, израде студијског рада, учешћа на конгресима, семинарима и конференцијама и сличним активностима. Установа има обавезу да обезбеди услове за професионални развој особља, као и услове за његово спровођење у току радног времена.
Подстицаји за учешће у континуираном професионалном развоју (КПР)
Сати проведени у професионалном развоју могу се рачунати у радне сате, при чему су установе одговорне за све трошкове професионалног развоја. Одређени број радних дана, који утврђује установа, може се издвојити за потребе професионалног развоја. Уколико буџет установе то дозвољава, особље може добити додатна средства за спровођење истраживања и учешће на конференцијама и другим важним академским догађајима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја редовно одобрава средства за истраживачки рад и развој науке која су путем конкурса доступна академском особљу. Младим истраживачима који су недавно приступили академској заједници (студенти докторских студија, асистенти и ванредни професори) доступан је посебан фонд.
Након пет година запослења, високошколска установа може одобрити годину дана плаћеног одсуства за професионални развој наставника и потребе научног истраживања. Установа има обавезу да одобри неплаћено одсуство у случају професионалног развоја, посебно када је реч о учешћу у научним пројектима и припреми докторске дисертације или специјализације.