Организација докторских студија
Сврха докторских студијских програма је развој науке, критичког мишљења и образовање особља које је способно да ради независно на научном истраживању и развоју нових технологија и метода како би допринели друштву и науци.
Докторске студије (енгл. PhD) организују се на универзитетима (на факултетима у оквиру универзитета) и трају три године (180 ЕСПБ). За упис на програм докторских студија студент мора да има завршене мастер студије и најмање 300 ЕСПБ стечених у току претходних студија или 360 ЕСПБ када је реч о студијама медицине. Програми докторских студија укључују опсежан научноистраживачки рад и објављивање радова у научним часописима. Докторска дисертација чини завршни део програма докторских студија, осим у случају студија уметности за које завршни део програма чини уметнички пројекат.
Докторска дисертација чини барем 50% укупног броја ЕСПБ на датом степену студија. Поступак за припрему и услови за одбрану докторске дисертације дефинишу се општим актом високообразовне установе, по добијању мишљења Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Установа у којој се брани докторска дисертација има обавезу да објави дисертацију на интернет страници и да је учини доступном у штампаној верзији у библиотеци установе барем 30 дана пре усвајања извештаја комисије и одбране дисертације.
Универзитет је у обавези да успостави дигитални репозиторијум у којем се чувају електронске верзије свих одбрањених дисертација, заједно са извештајима комисија за оцену дисертација, подацима о ментору и члановима комисије и информацијама о заштити ауторских права и да их учини доступним јавности. Копија дисертације мора бити послата централном репозиторијуму Министарства просвете, науке и технолошког развоја у року од три месеца. Очекује се да ће репозиторијум бити успостављен у скоријој будућности.
Захтеви у погледу уписа
Високообразовне установе одлучују о броју студената који могу уписати докторске студије у складу са проценом потреба друштва за развој науке, образовања и уметности, али и у складу са могућностима установа у погледу простора и људских ресурса.
Општи захтеви у погледу уписа су: барем 300 ЕСПБ, или 360 у случају студијских програма медицине и одлично познавање барем једног страног језика. Кандидати се такође оцењују на основу њихове просечне оцене са претходних студијских степена и у складу са њиховим вештинама и претходним постигнућима.
Статус студената докторских студија/кандидата
И запослени и незапослени студенти имају иста права у погледу могућности уписа на програм докторских студија и у погледу финансирања из државног буџета ако испуњавају све друге обавезне предуслове. Студенти који нису запослени имају приступ свим повластицама и правима као и студенти са претходних студијских степена – здравствено осигурање, субвенционисана исхрана, субвенционисани превоз и школарине. С друге стране, за запослене студенте примењују се права из радног односа.
Организација надзора
Високообразовне установе у којима се спроводе докторске студије морају да поштују критеријуме за избор наставника за докторске студије. Један од критеријума је број објављених радова и учешће у научним пројектима.
Ментор студената на докторским студијама мора да има барем пет објављених радова у признатим научним часописима у последњих десет година. Један ментор истовремено може да има под надзором највише пет студената.
Могућност запошљавања
Сарадња између високообразовних установа и послодаваца у Србији није уређена, мада постоје примери добре и трајне сарадње између универзитета и привредних друштава.
Оцењивање
Студенти се оцењују на основу укупног рада и залагања, као и на основу бодова стечених на испитима и у току предиспитних активности. Докторска дисертација је завршни део студија и оцењује се њен научни или уметнички значај или допринос за дотичну студијску област. Дисертација је самосталан научноистраживачки рад. Свака високообразовна установа утврђује правила за поступак пријаве и одбране докторске дисертације, која се примењују на свим студијским одсецима у оквиру установе.
Додела диплома
По испуњавању свих испитних обавеза и одбране докторске дисертације, студент добија диплому са звањем доктора наука. Орган који је одговоран за издавање диплома је високообразовна установа у којој је спроведен програм докторских студија. Органи који су одговорни за стандарде оцењивања су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Комисија за акредитацију и проверу квалитета.
ENIC/NARIC Србија (Центар за информисање о признавању иностраних високошколских исправа и признавање у сврху запошљавања) је основан 2015. године. Овај орган регулише процедуре признавања страних диплома, у сврху запошљавања. О признавању диплома у сврху наставка образовања одлучују високошколске институције.