Образовни систем у Србији обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање, високо образовање и образовање одраслих. 

Специфичности активности на свим нивоима образовања регулисане су посебним законима. У свим установама које су основане од стране Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, бесплатно се пружају: предшколско васпитање и образовање у години пред полазак у школу (припремни предшколски програм – ППП), основно образовање за децу и одрасле, као и средње образовање за редовне и ванредне ученике. 

Предшколско васпитање и образовање намењено је деци узраста од шест месеци до 6,5 година, када започињу основно образовање. Основно образовање је обавезно и обухвата осам разреда. Након основног образовања, ученици настављају школовање у средњем образовању, било у општим средњим школама (четири године) или стручним средњим школама (три или четири године). 

Сваком ученику који заврши четворогодишњу средњу школу омогућен је несметан приступ високом образовању у Републици Србији. Високо образовање се дели на три нивоа: 

• Први ниво (Основне студије); 

• Други ниво (Мастер студије, специјалистичке студије); 

• Трећи ниво (Докторске студије). 

Систем високог образовања у Србији нуди два типа студија: академске студије на универзитетима и струковне студије организоване или на академијама и високим школама струковних студија или на универзитетима. 

Образовање одраслих је део образовног система Републике Србије, којим се омогућава одраслима да континуирано стичу компетенције и квалификације које су од значаја за њихово запошљавање, професионални развој и социјално одговорно понашање. Према Закону о образовању одраслих, образовање одраслих обухвата: опште образовање (усмерено на стицање кључних компетенција), усавршавање за обављање одређеног занимања или посла (усмерено на стицање или унапређење стручних компетенција неопходних за учешће на тржишту рада), професионални развој, признавање претходног учења и каријерно саветовање (подршка вештинама развоја каријере важним за успешан рад и професионално напредовање). 

Одрасли који похађају основно образовање у оквиру програма образовања одраслих морају бити старији од 15 година, док они који похађају средње образовање одраслих морају бити старији од 17 година. 

Министарство просвете одговорно је за развој и спровођење образовних политика у Србији. Према Закону о министарствима, Министарство просвете на националном нивоу врши административне активности које се односе на: 

1. Истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и студентски стандард; 

2. Допунско образовање за децу српских држављана у иностранству; 

3. Управни надзор у предшколском, основном, средњем и високом образовању и студентском стандарду; 

4. Учествовање у изградњи, опремању и одржавању објеката за предшколско, основно, средње и високо образовање и студентски стандард од националног интереса; 

5. Стручни педагошки надзор у предшколском, основном и средњем образовању и студентском стандарду; 

6. Организација, вредновање рада и надзор над стручним усавршавањем запослених у просвети; 

7. Признавање јавних исправа стечених у иностранству; 

8. Унапређење друштвене бриге за талентоване ученике и ученике са посебним потребама; 

9. Стварање услова за приступ и реализацију пројеката у оквиру надлежности Министарства који се финансирају путем ЕУ ИПА фондова, донација и других облика развојне помоћи;

10. Друге надлежности прописане законом. 

Школске управе су територијалне јединице Министарства просвете задужене за спровођење и унапређење образовања на локалном нивоу. Оснива их Влада Републике Србије. 

Школске управе обезбеђују услове за рад установа, праћење и унапређивање квалитета образовања и спровођење политика Министарства унутар својих надлежности. Њихове надлежности су и: 

• Надзор и подршка: Надгледају рад установа, пружају стручну подршку и координирају активности између установа и Министарства. 

• Инспекција: Врше инспекцијске послове на основу директиве Министра, проверавајући усаглашеност рада институција са законом. 

• Лиценцирање: Учествују у процесу издавања лиценци за рад наставницима и ненаставном особљу (нпр. психолозима, педагозима итд.). 

• Организација испита: Врше надзор над спровођењем завршних испита и другим видовима процењивања на националном нивоу. 

• Помоћ у управљању: Пружају помоћ у оснивању и функционисању установа, укључујући верификацију и вођење евиденције. 

Школске управе су у обавези да сарађују са школама и предшколским установама, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, јединицама локалне самоуправе и другим релевантним институцијама, а све са сврхом остваривања националних образовних циљева. 

Како би се пратио развој образовања у Србији и унапређивао квалитет образовања и васпитања, Влада Републике Србије оснива следеће савете: 

1. Национални просветни савет – за предшколско, основно и средње опште и уметничко образовање и васпитање; 

2. Савет за стручно образовање и образовање одраслих – за средње стручно образовање и васпитање, специјалистичко и мајсторско образовање, образовање одраслих, образовање за рад, стручно оспособљавање и обуку. 

Савети су обавезни међусобно да сарађују и усагласе своје ставове када се баве питањима која падају под надлежност оба савета. 

На нивоу високог образовања, Национални савет за високо образовање је одговоран за обезбеђивање развоја и унапређење квалитета високог образовања. 

Ови национални органи осмишљавају, прате и координирају развој образовања, прате и координирају интересе и потребе свих социјалних партнера. 

Секторска већа су стручна тела чији је главни задатак да предложе стандардe квалификација за специфичне секторе, у складу са националним оквиром квалификација. 

У циљу праћења, унапређења квалитета и развоја образовног система, Република Србија је основала Завод за унапређивање образовања и васпитања и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.  

Њихове активности укључују развој, саветовање, истраживачки рад и друге стручне задатке у области предшколског, основног и средњег образовања. 

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је државни орган који процењује и прати образовање и даје препоруке за обезбеђивање његовог квалитета. Кључне активности овог завода укључују дефинисање стандарда у образовању, процену образовања и обезбеђивање професионалног развоја запосленима у образовном систему. 

Завод за унапређивање образовања и васпитања обезбеђује, прати и побољшава квалитет и развој образовног система. Овај завод је одговоран за развој, саветовање, истраживање и друге стручне активности у предшколском, основном и средњем образовању. 

На нивоу високог образовања, један од најрелевантнијих органа је Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ). Ово је независно национално тело које је одговорно за институционална, финансијска, административна и професионална питања у складу са Законом о високом образовању. Његов циљ је да одржава и унапређује квалитет високог образовања и осигура усаглашеност са међународно признатим образовним стандардима. НАТ је такође одговоран за акредитацију и осигурање квалитета високошколских установа и њихових јединица, као и за процену студијских програма и осигурање квалитета у високом образовању у Србији. 

Свака установа у образовном систему има управне, управљачке, стручне и саветодавне органе. Управни орган у установама предшколског васпитања и образовањаје управни одбор, док у школама ову улогу испуњава школски одбор. 

Ови управни органи се именују на локалном нивоу и чине их представници запослених, родитеља и локалне самоуправе. 

Њихове одговорности укључују: