Током деведесетих година, број установа које пружају формално образовање одраслих је значајно смањен, те је преостао само мали број школа за основно образовање одраслих. Према Eurostat подацима из 2008. године, само 3% одраслих у Србији је учествовало у програмима образовања одраслих. У протеклој деценији позиција образовања одраслих је почела да се мења, посебно у погледу законског оквира и броја носилаца формалног и неформалног образовања одраслих. Данас, према подацима прикупљеним од стране Републичког завода за статистику 2016. године (друга анкета о образовању одраслих), у тој години учествовало је 19,8% одраслих, што је незнатно повећање у односу на 16,5% одраслих у 2011. години (прва анкета о образовању одраслих које спроводи Републички завод за статистику). Међутим, географска дистрибуција установа које обезбеђују образовање одраслих и даље на неки начин даје предност становништву које живи у градовима, док сеоским подручјима недостаје овакав програм.
Према Истраживању о континуираном стручном усавршавању и обукама – КСУО, која је први пут спроведена у Републици Србији 2021. године, скоро половина предузећа у Републици Србији (49,2%) спроводи неки облик програма континуираног стручног усавршавања својих запослених, док 40,8% предузећа учествује у КСУО. Према подацима које је објавио Републички завод за статистику, жене су заступљеније (40%) од мушкараца (35%) у обукама ове врсте.
На стратешком нивоу, образовање одраслих је укључено у ширу стратегију образовања – Стратегију развоја образовања у Републици Србији. Према Стратегији развоја образовања у Републици Србији до 2020, један од дефинисаних циљева био је да се најмање 7% одраслих у Србији укључи у неку врсту програма образовања и обуке одраслих, без обзира на њихове социо-економске и друге карактеристике. Влада Републике Србије је 2021. године усвојила Стратегију развоја образовања у Републици Србији до 2030. године. Она се односи на све нивое образовања од ISCED 0 до ISCED 8, на образовање одраслих, образовање наставника и хоризонталне аспекте образовног система.
Један од општих циљева дефинисаних у документу односи се на квалитет наставе и учења, правичност и доступност образовања и јачање образовне улоге у свим образовним институцијама укључујући и установе за образовање одраслих. Стратегијом је дефинисано и неколико индикатора релевантних за образовање одраслих:
- Повећање стопе учешћа одраслих у образовању и обуци
- Смањење процента одраслих полазника који напуштају основно образовање одраслих
- Унапређење мреже јавно признатих организатора активности образовања одраслих и других установа, као и повећање броја пружалаца услуга.
Законски, образовање одраслих је регулисано Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о образовању одраслих. Закон о образовању одраслих бави се образовањем одраслих у контексту целоживотног учења. Овим законом је по први пут регулисано неформално образовање и уведена је могућност стицања квалификација током живота.
У складу са Законом о образовању одраслих, активности у оквиру образовања и обуке одраслих одвијају се према Годишњем плану образовања одраслих.
Годишњи план образовања одраслих за 2022. годину дефинише два главна приоритета:
- Повећање обухвата/укључености одраслих у програме образовања и обуке. Ова приоритетна област обухвата различите аспекте учешћа одраслих у формалном образовању одраслих (у функционалном основном образовању одраслих, средњем образовању одраслих, преквалификацији, даљем усавршавању и специјализацији одраслих) и неформалном образовању одраслих (програмима које обезбеђују јавно признати организатори активности образовања одраслих, националне службе за запошљавање, други државни органи и институције, удружења и коморе).
- Унапређење услова за целоживотно учење и осигурање квалитета у образовању одраслих. Ова приоритетна област обухвата: унапређење законског и стратешког оквира за развој система формалног и неформалног образовања одраслих, даљи развој и унапређење подрегистара Националног оквира квалификација, развој система признавања претходног учења (ППУ), унапређење положаја целоживотног учења, даљи развој система каријерног вођења и саветовања и унапређење компетенција запослених у систему образовања одраслих.
Други важан документ је Правилник о ближим условима у погледу програма, кадра, простора, опреме и наставних средстава за стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Према њему, основна школа, средња школа или друга установа може стећи статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Услови дефинисани у овом документу тичу се програма, компетенција и квалификација особља, наставних метода, материјала и простора. Све установе у којима се може реализовати програм образовања одраслих (не само програм формалног образовања или преквалификације већ и програм који обухвата унапређење компетенција, лични и професионални развој, унапређење свакодневног живота и каријерно вођење и саветовање) могу да добију овај статус.
Према Закону о националном оквиру квалификација, акредитацију ове врсте установа врши Агенција за квалификације. Закон о националном оквиру квалификација важан је и у погледу утврђивања Листе квалификација Републике Србије и признавања претходног учења, али и у погледу односа политике тржишта рада и образовне политике.
Листа квалификација описује квалификације које се могу стећи кроз формално, неформално или информално учење и комбинује више од 4 000 квалификација за све нивое образовања. Ово је један од основних инструмената за праћење усклађености тржишта рада и образовног система.
Процес повезивања Националног оквира квалификација са Европским оквиром квалификација завршен је 2021. године. Примена овог процеса у образовном систему и тржишту рада омогућиће признавање и упоредивост квалификација стечених у Србији са квалификацијама стеченим у другим земљама.
Процес признавања претходног учења (ППУ) предвиђен је Законом о основама система образовања и васпитања. Према Правилнику о стандардима и начину спровођења поступка признавања претходног учења, школа која је стекла статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих постаје надлежна за процес ППУ, што значи да ова установа може да спроводи процес признавања квалификација у целини или исхода учења и компетенција утврђених стандардом квалификација, најмање на нивоу једног занимања. Овај подзаконски акт дефинише процес информисања кандидата, процес саветовања, усмеравања и подршке у самооцењивању, методе и приступе оцењивања за установе, издавање јавних исправа или сертификата, обезбеђење квалитета процеса ППУ и друге релевантне аспекте. 2021. године започео је процес пилотирања у оквиру признавања претходног учења. ППУ ће омогућити одраслима који су стекли знања и вештине ван образовног система кроз информално или неформално учење да стекну квалификацију.
Правилник о стандардима услуга каријерног вођења и саветовања је такође релевантан међусекторски документ који је усвојен са циљем да послужи као смерница за планирање и координацију активности каријерног вођења на свим нивоима образовања укључујући образовање одраслих. Према овом документу дефинисане су четири области стандарда: Стандарди вештина управљања каријером, Стандарди компетенција практичара каријерног вођења, Организациони стандарди и Стандарди програма.
У погледу стандарда постигнућа, Правилник о општим стандардима постигнућа за основно образовање одраслих дефинише опште компетенције одраслих као што су српски језик, енглески језик, математика, дигитална писменост, основне животне вештине и др.