Надлежна тела

У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, на локалном нивоу, школске управе су надлежне за педагошки надзор свих установа, за подршку развојном планирању, при изради предшколских програма и наставних планова и програма, као и у области осигурања квалитета. Установе су саме или у сарадњи са школским управама одговорне за унапређење и развој квалитета рада, оцењивања и програма, као и услова за његову реализацију. 

Према овом закону, надлежни тела за осигурање квалитета релевантна за све нивое предуниверзитетског образовања су: 

1. Министарство просвете 
2. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања 
3. Национални просветни савет 
4. Завод за унапређивање образовања и васпитања 

У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, Министарство просвете: 

• планира и прати развој образовања уопште; 
• посебно планира и прати унапређење квалитета образовања и васпитања на основу релевантних података које прикупља Јединствени информациони систем просвете, истраживања, анализе и вредновања образовања; 
• врши надзор над радом установа, као и завода; 
• планира, координира и организује програме сталног стручног усавршавања; 
• прати резултате остваривања прописаних циљева образовања на националном нивоу; 
• посебно планира и прати спровођење мера које се односе на обухват деце, ученика и одраслих на свим нивоима образовања и спречавање њиховог осипања из система; 
• обезбеђује међународну сарадњу на развоју система образовања и васпитања; 
• обезбеђује учешће у упоредним и евалуационим студијама у вези са образовним политикама, у програмима ЕУ и учешће представника Републике Србије у радним групама и другим релевантним активностима; 
• успоставља и управља Јединственим информационим системом просвете у Републици Србији и обезбеђује доступност и заштиту података; 
• води регистар и издаје лиценце и дозволе за рад наставника, стручних сарадника, директора школа и секретара школа. 

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања обавља послове у области обезбеђења квалитета, спровођења општих образовних принципа, остваривања образовних циљева и стандарда постигнућа. Тачније, Завод има четири организационе јединице – центра, и то: 

1. Центар за осигурање квалитета рада установа; 
2. Центар за испите; 
3. Центар за међународна, национална испитивања и развојно-истраживачке послове; 
4. Центар за образовну технологију. 

Центар за осигурање квалитета рада установа развија образовне стандарде и стандарде квалитета рада установа, учествује у спољашњем вредновању рада установа, развија методологију и инструменте за самовредновање и спољашње вредновање рада установа, развија и спроводи програме обуке у области самовредновања, израђује и реализује програме обуке за процену педагошке додате вредности школе као показатеља квалитета рада установе, израђује и реализује програме обуке у области праћења напредовања ученика и припрема и издаје публикације у области осигурања квалитета рада установа, спољашњег вредновања, самовредновања установа и унапређења квалитета рада установа. 

У погледу обезбеђења квалитета, Национални просветни савет даје мишљења и предлоге: 

• о тренутном стању у образовању и његову усклађеност са европским принципима образовања: 
• о правцима развоја и унапређења образовања; 
• о стратешким плановима и документима који се односе на развој образовања; 
• о општим и посебним стандардима постигнућа, стандардима компетенција наставника и њиховог професионалног развоја, стандардима компетенција руководства школе, стандардима квалитета уџбеника и наставних средстава, стандардима реализације специјалних образовних програма и стандардима квалитета школа; 
• о основама предшколског и школског програма; 
• о решењима за спречавање осипања и раног напуштања образовног система; 
• о образовању наставника, васпитача и стручних сарадника;   
• о предлогу програма завршног испита; 
• о потребама за новим уџбеницима и наставним средствима; 
• прикупља мишљења других релевантних тела и група и др. 

Завод за унапређивање образовања и васпитања обавља стручне послове у оквиру предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, по налогу Министарства и у складу са прописима. Завод се састоји од три центра: 

1. Центар за развој програма и уџбеника,
2. Центар за професионални развој запослених у образовању,
3. Центар за стручно образовање и образовање одраслих. 

Центар за развој програма и уџбеника задужен је за утврђивање стандарда квалитета уџбеника и наставних средстава, наставних планова и програма и услова за реализацију посебних програма у оквиру предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Центар за професионални развој запослених у образовању је одговоран за утврђивање стандарда компетенција запослених у образовању, унапређење система сталног стручног усавршавања запослених и одобравање програма стручног усавршавања. Трећи центар је задужен за утврђивање стандарда у оквиру стручног образовања и образовања одраслих, припрему наставних планова и програма и програма завршног испита, утврђивање стандарда уџбеника и наставног материјала и процену испуњености свих стандарда кроз процедуре осигурања квалитета. 

Према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања , Министарство руководи радом националних просветних инспектора и просветних саветника. 

Просветни инспектори у образовном систему контролишу да ли установе поштују законодавне прописе, да ли остварују и штите права деце, родитеља и запослених у установи, да ли обезбеђују заштиту од дискриминације, насиља и занемаривања, да ли спроводе процедуре за пријем, и на који начин воде евиденцију и документе. Инспекција је организована на два нивоа: 

1. локална (општинска) инспекција је првостепени орган, 
2. национална просветна инспекција под Министарством је другостепени орган. 

Рад просветних саветника је под надзором Министарства. Ови експерти контролишу и процењују различите аспекте квалитета рада предшколских установа и програма. 

Рад просветних саветника уређен је Правилником о стручно-педагошком надзору. Просветни саветници контролишу квалитет рада у образовним установама, стручно усавршавање наставника и стандарде компетенција наставника. Евалуација се може одржавати редовно, према годишњем плану активности, или по позиву било ког учесника у образовању, у ванредној ситуацији. 

• Евалуација рада образовне установе може се одвијати у неколико облика: 
• Непосредно праћење наставе посетом наставних активности 
• Присуствовање активностима управе установе или састанцима савета родитеља 
• Анализирање извештаја о екстерном вредновању квалитета рада установе 
• Прегледање школске евиденције и докумената 
• Прегледање педагошке документације 
• Прегледање развојних планова установа, предлагање у вези са побољшањем квалитета планова рада, индивидуалних образовних планова, извештаја о самовредновању и других докумената. 

Евалуација рада руководства установе, васпитача, наставника и осталог особља у установи је индивидуална и може да обухвати различите изворе информација. О извршеном вредновању просветни саветник сачињава извештај који садржи предлоге за будуће поступање установе. Извештај се доставља руководиоцу установе. 

Рад саветника је регулисан Правилником о стручно-педагошком надзору. Саветнике именује Министарство просвете у циљу пружања саветодавне и стручне помоћи наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, руководиоцима установа, управним и школским одборима.  

Приступи и методе за осигурање квалитета

Правилником о вредновању квалитета рада установа дефинисани су поступци спољашњег вредновања и самовредновања, њихова повезаност са развојним планом установе и индикатори вредновања и праћења. Поступак вредновања се односи на праћење различитих аспеката појединачних установа.  

Самовредновање је континуирани процес поновног промишљања и реевалуације постојеће праксе. Обавља се сваке године за неке области вредновања (области које су у фокусу), док се комплетна процедура осигурања квалитета (са укљученим свим областима вредновања) спроводи сваких 4-5 година. Самовредновање обухвата читав низ извора информација које дају руководство школе, наставници, остало особље, деца/ученици, родитељи и локална заједница. Самовредновање обезбеђује интерно осигурање квалитета и јача аутономију установе и омогућава професионални развој наставника. 

Тим за самовредновање је задужен за овај процес (прикупљање података, планирање, извештавање, итд.). Главну подршку Тиму дају надлежна школска управа и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Установе користе повратне информације о свом учинку и квалитету (који су дати као резултати евалуације) да идентификују начине за побољшање својих пракси, даљи развој и управљање. 

Интерно осигурање квалитета се постиже самовредновањем: 

• квалитета програма и квалитета његове реализације: 
• квалитета наставних облика и метода; 
• остваривања образовних циљева и стандарда; 
• стручног усавршавања запослених; 
• услова рада и наставе и задовољства деце/ученика и родитеља. 

По завршетку процеса самовредновања, а на основу објављеног извештаја, установа израђује развојни план. 

Спољашње осигурање квалитета је под контролом Министарства, школских управа и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Спољашње вредновање се спроводи најмање једном у пет година. Министарство објављује годишњи план спољашњег вредновања, који садржи број установа које се вреднују, временски распоред и састав тима за вредновање. Тим затим саставља извештај о вредновању, дајући оцењеним установама оцене од 1 до 4, при чему је 4 највиша оцена. На основу извештаја, установа израђује план унапређења квалитета. 

Осим спољашњег вредновања, повремено се врше педагошки надзори усмерени на оцењивање наставника које врше просветни саветници, а координира Министарство. Ови надзори су планирани годишњим плановима, али се могу извршити на захтев највиших власти, локалних власти или запослених. Након обављеног надзора, просветни саветник који је вршио надзор о томе извештава Министарство и локални орган (који затим обавештавају школу у виду повратне информације о свом раду).