2025
У овој области није било реформи.
2024
Такође, крајем 2024. усвојен је Правилник о стандардима образовних постигнућа за крај средњег образовања. Овај документ покрива предмете општег образовања као што су: биологија, филозофија, физичко и здравствено образовање, физика, географија, хемија, историја, музичка култура, психологија, рачунарство и информатика, социологија, српски језик и књижевност, математика, ликовна култура и страни језици. Наставни планови и програми усвајају се на основу ових стандарда и примењују се док се не донесу нови прописи о наставним плановима и програмима. За сваки стандард постигнућа дефинисана је једна општа предметна компетенција и три специфичне компетенције, а све су описане на основном, средњем и напредном нивоу, уз исходе учења који олакшавају праћење и оцењивање ученичких постигнућа током и на крају средње школе.
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања je, у сарадњи са релевантним актерима образовног система, развио „Приручник за самовредновање рада школа“. Приручник дефинише концепт и методологију самовредновања, начин извештавања и планирања унапређења рада школе. Такође, приручник садржи примере ефективног рада у основној и средњој школи и омогућава разумевање услова неопходних за делотворно самовредновање .
Приручник је намењен наставницима, директорима, стручним сарадницима, члановима школског одбора, родитељима, локалним и просветним властима, као и другим лицима заинтересованим за рад школа.
Овај приручник се ослања на међународна искуства у домену самовредновања школа, истичући важност успостављања контекста и услова за самовредновање. Уз овај приручник настала је и апликација за самовредновање школа "АС школа" која има за циљ да омогући школским тимовима за самовредновање, али и појединачним наставницима, да квалитетно вреднују наставну и ваннаставну праксу.
У фебруару 2024. донет је Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања којим се дефинишу ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања.
Друштвено-користан рад обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика и део је годишњег плана рада установе у оквиру плана заштите од насиља. Активности друштвено-корисног рада представљају следеће активности: хуманитарне акције; еколошке акције уређења школе, учионица, других просторија, као и школског окружења; акције прикупљања материјала за рециклажу; припрема, односно уређење школског простора за одржавање школских манифестација, изложби, гостовања, спортских и других такмичења; посете установама социјалне заштите за смештај деце и омладине, домовима старих и Црвеном крсту; и друге активности које доприносе развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи.
Учествовањем ученика у активностима друштвено-корисног рада које запослени у школама организују, стварају се услови за утврђивање оцене из владања од другог до осмог разреда основне школе и у свим разредима средње школе.
Исте године донети су и нови правилници о оцењивању: Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Правилницима се прецизира поступање и критеријуми за оцењивање владања ученика, које се врши два пута у полугодишту и утиче на општи успех ученика. То значи да ће приликом закључивања оцене из владања, одељењско веће узимати у обзир и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у планирању и реализацији превентивних активности, његово понашање према другим ученицима и запосленима и извршавање школских обавеза, као и изостанке, изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Такође, овим подзаконским актима уређен је и начин оцењивања ученика који су дуже оправдано одсутни са наставе и прецизиране су већ постојеће одредбе које се односе на поништавање писаних провера знања када је у одељењу више од 50% негативних оцена. Додатно је дефинисана и улога родитеља приликом давања повратне информације о раду наставника. Уколико родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, укључујући вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу прописима, школа поступа по процедури утврђеној овим правилницима.
За средње школе додатно је уређен и број оцена за предмете и програме за фонд часова мањи од два недељно, као и оцењивање у средњем стручном и дуалном образовању с обзиром на специфичности практичне наставе.
2023
Након другог пилотирања Државне матуре, овај пројекат је ушао у завршну фазу реализације. Министарство просвете, заводи и други релевантни актери су крајем 2022. године одржали консултативне састанке са свим државним универзитетима у вези са усаглашавањем спровођења државне матуре и критеријума за упис на универзитете. 130 одабраних средњих школа завршило је целодневну обуку о релевантним процедурама у вези са спровођењем државне матуре. Почетком 2023. године припремљен је Осми периодични извештај, као и завршни извештај о раду пројекта.
Од школске 2023/2024. године државну матуру ће полагати сви ученици средњих школа у Србији на крају четворогодишњег школовања.
Државна матура ће заменити матурски испит који тренутно полажу сви ученици на крају средњег образовања (како општег, тако и стручног). Овај испит оцењује компетенције стечене током средње школе и обавезан је за све ученике на крају 4. разреда. Ученици који завршавају гимназије полажу испит који има општи део (тест и есеј из српског/матерњег језика и књижевности и математику или страни језик) и појединачни део (писање матурског рада из предмета који изаберу). Ученици који завршавају средњу стручну школу полажу матурски испит који обухвата три обавезна дела: српски/матерњи језик и књижевност, математика (осим образовних профила који немају математику у последње две године) и стручни испит (испит/провера стручно-теоријских знања и практични рад). Завршни испит је концепт који ће бити намењен ученицима трогодишњих стручних програма и имаће сертификациони карактер.
Почетком септембра 2023. године усвојене су Измене и допуне Закона о дуалном образовању. Овим изменама одређени су неки од кључних појмова и улога везаних за дуално образовање, као што су: послодавац, инструктор, програм реализације учења кроз рад, тренинг алијанса, тренинг центар, институционално партнерство итд.
Један од најважнијих поступака објашњених овим документом је учење кроз рад, процес који заједно креирају школа и послодавац.
Програм реализације учења кроз рад треба да обухвата:
1) активности које ће ученик реализовати у учењу кроз рад као и исходе учења из стандарда квалификација
2) број часова учења кроз рад који ће се организовати код послодавца
3) опис радних места ученика током учења кроз рад
4) начин реализације у случају да је учење кроз рад организовано на језику националне мањине
5) приступ праћењу и вредновању учења кроз рад
6) други аспекти који могу бити важни.
2022
Измене и допуне Закона о средњем образовању и васпитању 2022. године односиле су се на дефиниције посебних категорија средњих школа:
- Школа од националног значаја за Републику Србију: школа која постиже изузетне резултате на међународном нивоу, чиме доприноси промовисању и унапређењу образовног система Републике Србије.
- Школа од посебног интереса за Републику Србију: школа која реализује програм образовања који је од посебног интереса за Републику Србију, посебног културног, образовног или историјског значаја за Републику Србију.
- Уникатна школа: школа која једина у Републици Србији спроводи одређени образовни програм.
Влада Републике Србије одређује школе од посебног интереса за Републику Србију и уникатне школе.
Према изменама и допунама Закона о средњем образовању, програм интернационалне матуре је признат и дефинисан као међународно верификован, општеобразовни подуниверзитетски програм, који се завршава током средњег образовања у трајању од најмање две године. Сваке две године министар представља листу програма интернационалне матуре. Завршном интернационалном испиту може приступити ученик који је завршио четврти разред средње школе по овом програму. Након положене интернационалне матуре, ученик стиче јавно уверење о завршеном средњем образовању, у складу са програмом и законом.
Поред тога, Министарство просвете је, изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, успоставило информациони систем за спровођење испита у оквиру Јединственог информационог система образовања и васпитања (ЈИСП). Овај аспект система прикупља све релевантне податке о ученицима, укључујући податке потребне за организацију испита и упис ученика на наредни ниво образовања, податке о образовном статусу ученика, податке о поступку спровођења испита и друге релевантне податке.