Оцењивање ученика

Методологију оцењивања заснованог на компетенцијама у стручном образовању развио је Центар за стручно образовање и образовање одраслих – Сектор за развој квалификација и мрежу школа Завода за унапређивање образовања и васпитања. 

У примени су две основне врсте оцењивања заснованог на компетенцијама:

• формативно и
• сумативно (финално).

Формативно оцењивање је главни облик оцењивања током средњег стручног образовања. Спроводи се у континуитету за сваки предмет, коришћењем три облика испитивања:

• усмено,
• писмено и
• практичан рад.

Оцењивање се заснива на неколико принципа:

• објективности,
• релевантности,
• неопходности примене различитих метода и техника процене,
• праведности,
• ажурности,
• недискриминацији и
• поштовању индивидуалних разлика,
• старости,
• капацитета,
• потреба,
• ранијих постигнућа и услова.

Знање ученика (вештине, учинак, практичан рад, ангажовање) вреднује се помоћу петостепене скале квалитативних и квантитативних оцена:

• 5 (одличан),
• 4 (врло добар),
• 3 (добар),
• 2 (довољан),
• 1 (недовољан).

На исти начин се оцењује и владање ученика.

Током једног полугодишта, сваки ученик мора да има најмање три оцене из сваког предмета, које се користе на крају семестра за формирање коначне оцене. Коначну оцену предлаже наставник, а одобрава наставничко веће.

Просек оцена израчунава се на крају првог полугодишта као просек свих завршних разреда у том полугодишту, а на крају школске године на основу свих оцена у току те године. Постоје четири категорије просека оцена:

• одличан (> 4,50),
• врло добар (3,50-4,49),
• добар (2,50-3,49),
• довољан (< 2,49).

Просек се не може се израчунати уколико је нека од коначних оцена 1 (објашњено у делу „Напредак ученика”).

Све оцене, укључујући коначне, просечне и било које друге напомене о оцењивању и напредовању ученика, воде се у школској евиденцији. На крају сваког полугодишта и школске године, ученици добијају извештаје са тим информацијама. 

Сумативно оцењивање у стручном образовању се врши кроз систем националних испита и њиме се завршава средње образовање. Оно може бити у виду:  

• стручног или уметничког матурског испита;
• завршног испита.

Ученици који заврше четворогодишње средње стручно образовање полагаће стручну матуру по програму који је утврђен посебним правилником почев од школске 2020/2021. Године. Ученици који заврше трогодишње средње стручно образовање и васпитање полагаће завршни испит средњег стручног образовања и васпитања почев од школске 2019/2020. године.

Стручна матура

Стручним матурским испитом се процењују компетенције стечене током средње школе и обавезан је за све ученике четворогодишњих  стручних школа на крају четвртог разреда.

Стручна матура се полаже на целој територији Републике Србије у исто време, а план полагања се утврђује школским календаром за средње школе. План полагања стручне матуре подразумева два редовна испитна рока: јунски и августовски. 

Стручна матура се састоји од три испита и ученик мора да положи сва три испита да би се матура сматрала положеном. Поред ова три испита, ученик има право да полаже и додатне (изборне) испите. Додатни (изборни) део стручне матуре истоветан је са изборним делом опште матуре.

Испити који су неопходни за полагање су:  

1. српски језик и књижевност, односно матерњи језик и књижевност,
2. математика (осим за образовне профиле који немају математику у последње две године, они бирају предмет са Листе општеобразовних предмета на којој је понуђена и математика),
3. стручни испит (испит/тест за проверу стручно-теоријских знања и матурски практични рад).

Општеобразовни наставни предмети су истог садржаја и структуре тестова као и код општег средњег образовања и васпитања.

Садржај стручног испита прописује се одговарајућим правилником за сваки образовни профил. Стручни испит се састоји од:

• теоријског дела (тест/испит за проверу стручно-теоријских знања) и
• практичног дела (матурски практични рад).

Теоријски део стручног испита је провера стручно-теоријских знања неопходних за обављање послова и задатака за чије се извршење ученик оспособљава током школовања. Тест је конципиран тако да обухвата све нивое знања и све садржаје из стручних предмета који су од суштинског значаја за обављање послова и задатака у оквиру занимања, као и за наставак школовања у матичној области. Тест се полаже писмено и садржи највише 50 задатака. Сматра се да је ученик положио тест ако је остварио минимално 50,5% укупног броја бодова. Комисију за преглед тестова чине три наставника стручних предмета.

На матурском практичном раду у оквиру стручног испита ученик извршава радне задатке којим се проверавају стручне компетенције, односно стечена знања, умења и вештине. За потребе испита утврђује се листа стандардизованих радних задатака од које се сачињава одговарајући број радних задатака за матурски практични рад. На основу листе радних задатака, школа формира школску листу у сваком испитном року. Број радних задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика у одељењу који полажу матурски практичан рад.

Кандидат после завршеног трогодишњег средњег стручног образовања по дуалном моделу има право на полагање стручне матуре или опште матуре уколико је савладао програм за стицање компетенција потребних према програму матуре.

Оцене на матурском испиту (1–5, исте као за формативно оцењивање) не утичу на даље школовање. Међутим, положен испит (сви делови положени са најмањом оценом 2) предуслов је за завршетак средње стручне школе.

Завршни испит

Завршни испит је намењен ученицима трогодиших стручних програма и има сертификациони карактер. Процењује компетенције из основне области учења стечене током образовања. Тај испит је обавезан за оне који завршавају средњу стручну школу и омогућава ученицима да се укључе у тржиште рада и да траже посао у својим стручним профилима. Садржај завршног испита прописују се одговарајућим правилником за сваки образовни профил.

Процењује компетенције из основне области учења стечене током образовања. Реализује се кроз практични испит који се састоји из једног или више стандардизованих задатака. Као и код стручне матуре, школа формира школску листу стандардизованих радних задатака у сваком испитном року. Број радних задатака у школској листи мора бити најмање за 10% већи од броја ученика у одељењу који полажу завршни испит.

Тест и кључ за оцењивање теоријског дела стручног испита као и стандардизоване радне задатке и упутство за оцењивање практичног рада стручне матуре и завршног испита припрема Завод за унапређивање образовања и васпитања - Центар за стручно образовање и образовање одраслих.

Оцену о стеченим стручним компетенцијама, односно знањима, умењима и вештинама даје трочлана испитна комисија која се оснива и за стручну матуру и за завршни испит. Комисију чине два наставника стручних предмета, од којих је један председник комисије, и представник послодаваца, стручњак у датој области рада.

Када ученик оствари најмање 50% од укупног броја бодова на сваком појединачном радном задатку, сматра се да је показао компетентност и положио матурски практични испит или завршни испит.

Стручна матура и завршни испити се  спроводе у школи и просторима где се налазе радна места и услови за реализацију испита.

Поред стручне матуре и завршног испита још постоје и:

• Разредни испит – видети део о напредовању ученика.
• Поправни испит – видети део о напредовању ученика.
• Допунски испит – за ученике који прелазе са једног школског програма на други.

Сви облици оцењивања и критеријуми за оцењивање прилагођени су ученицима са сметњама у развоју, у складу са њиховим индивидуалним образовним плановима.

Напредовање ученика

Ученици чије су све коначне оцене на крају школске године бар довољне (2) могу прећи у следећи разред.. Међутим, ученик може, у одређеним околностима, понављати разред. Ако ученик има до две недовољне (1) коначне оцене на крају школске године, дужан је да полаже поправни испит из тих предмета. Уколико не положи тај испит, мора да понавља разред. У случају да има више од две недовољне коначне оцене на крају школске године, ученик аутоматски мора да понавља разред. Ученици четвртог разреда не могу да понављају разред.; У случају да имају недовољне завршне оцене, понављају полагање поправних испита све док не положе.

Ученици који су на крају полугодишта неоцењени (на пример, због одсуства током полугодишта) морају да полажу разредни испит из тих предмета. Ученици који не положе те испите пролазе наведену процедуру. Разредни испит је намењен и ученицима који уче код куће или даљински. 

Ученици који су по својим способностима и достигнућима високо изнад просека могу, ако то одобре школски савет и директор, да се пребаце на убрзано образовање, које им омогућава да заврше два разреда у једној години. Они се оцењују путем разредног испита, по истим правилима која су већ описана.

Напредовање ученика са сметњама у развоју одређено је њиховим индивидуалним образовним плановима.

Сертификација

Ученик који заврши сва четири разреда и положи матурски испит, или алтернативно завршни испит, сматра се да је завршио средњу стручну школу. Ученик који је завршио средњу стручну школу добија сведочанство о завршетку разреда (одвојено за сваки разред) и сведочанство о завршеној средњој школи, које је одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и које издаје школа. Поред сведочанства о завршеној средњој школи ученик добија и додатак дипломи. Сведочанства омогућавају ученицима да наставе образовање или да почну да раде у својој стручној области.