Кључне карактеристике образовног система
За развој и спровођење образовне политике у Србији у потпуности је одговорно Министарство просвете. Школе и предшколске установе имају значајан ниво аутономије у организацији и реализацији образовних програма и других образовних активности док високошколске институције имају широку аутономију у своме раду.
Институције на свим нивоима образовања могу бити државне (јавне) или приватне. Државне образовне институције се углавном финансирају из државног буџета и то на основу улазних критеријума. Приватне образовне иституције не примају никаква директна или индиректна средства од државе.
Оснивање образовних институција
Министарство просвете и надлежне власти у Војводини надгледају оснивање образовних институција. Процедура је иста како за предшколске установе тако и за школе основног и средњег образовања, без обзира на то ко је оснивач. Како би од надлежног министарства добиле дозволу за рад, све високошколске институције претходно морају да буду акредитоване.
Систем образовања у Србији
Образовни систем у Србији се састоји од предшколског образовања и васпитања, основног, средњег и високог образовања. Предшколски припремни програм и основно образовање су обавезни и бесплатни док је средње образовање бесплатно, али није обавезно. Сви грађани имају приступ високом образовању под једнаким условима.
Инклузивно образовање
Од школске 2010/2011 године, инклузивно образовање се спроводи на нивоу читавог система. Закон о основама система образовања посебно наглашава забрану дискриминације и сегрегације, индивидуалне образовне планове, нове политке оцењивања, увођење у праксу асистената у настави, укључивање деце са посебним образовним потребама у редован школски систем уз обезбеђивање подршке школама као и нове политике финансирања.
Иницијално образовање наставника
Високе струковне школе (preschool teacher education colleges) или универзитети (teacher education faculties) пружају иницијално образовање васпитача. Наставници који предају у прва четири разреда основне школе (учитељи) стичу диплому на учитељским факултетима. Предметни наставници (од 5 до 8 разреда основне школе и читава средња школа) завршавају студије на факултетима везаним за посебну област коју предају (нпр. математика, биологија, хемија итд.).
Није неопходно да васпитачи у предшколским установама имају специјализацију као ни мастер студије. Учитељи у основним и средњим школама морају да поседују мастер дипломе, док они који су укључени у наставу на нивоу високог образовања морају да поседују докторске дипломе.
Учитељи и наставници који раде у предшколским установама и школама су у обавези да након једне године увођења у посао током свог првог запослења, положе испит како би добили дозволу за рад и могли да наставе своју наставничку каријеру.
Професионални развој наставника
Професионални развој наставника се захтева посебним законом. Наставници су у обавези да део свог радног времена посвете професионалном развоју како би задржали своју позицију и дозволу за рад. Професионални развој академског особља није захтеван или регулисан посебним законом иако је неопходан за даљи напредак у каријери и углавном се везује за научни рад.
Нивои образовног система
Образовни систем у Србији подразумева предшколско, основно, средње и високо образовање. Укупна дужина трајања обавезног образовања у Србији је 9 година. Деца улазе у систем обавезног образовања са 5½ година када започињу припремни предшколски програм након кога следи осмогодишње основно образовање. Деца напуштају систем обавезног образовања са 14½ година.
Предшколско образовање и васпитање намењено је деци од шест месеци до поласка у основну школу. Подељено је у три нивоа одређена на основу дететовог узраста:
- јаслице (nursery -за децу од шест месеци до три године);
- вртић (kindergarten- за децу од три године до пет и по година) и
- предшколски припремни програм (preschool preparatory programme-за децу од 5½ и 6½ година).
Предшколски припремни програм траје девет месеци и први је део обавезног образовања.
Основно образовање је обавезнo и траје осам година и подељено је у двa циклуса.
- I циклус: од 1. до 4. Разреда за децу од 6½ до 10½ година;
- II циклус: од 5. до 8. Разредаза децу од 10½ до 14½ година.
Већину предмета у првом циклусу предају (class teachers) учитељи. Свe предметe у другом циклусу предају предметни наставници.
Јавно основно образовање је бесплатно и једини критеријум за упис је узраст – сва деца морају бити уписана у основну школу у узрасту између шест и по и седам и по година са сертификтом о похађању предшколског припремног програма.
Средње образовање се састоји од:
- четири године општег образовања (гимназија);
- две до четири године стручног образовања.
Постоје две врсте гимназија:
- гимназија општег типа (grammar schools of general type);
- специјализоване гимназије (specialized grammar schools) намењене образовању талентованих ученика у појединим областима.
Средње стручно образовање се стиче у средњим стручним школама (secondary vocational school) у 15 разлачитих области.
Ученици обично имају 15 година када крећу у средњу школу и 18½ када заврше четверогодишње програме. Уписују се на основу школских постигнућа из основне школе и резултата завршног испита.
Ученици који заврше гимназију могу да упишу било који факултет. Ученици из средњих стручних школа могу да наставе школовање на факултетима и високим школама које одговарају њиховој специјализацији. Ученици уписани на трогодишње стручне образовне програме и обуке могу да полажу додатне испите како би се квалификовали за полагање пријемних испита на факултетима.
У систему високог образовања постоје две врсте студија:
- академске студије организоване на универзитетима;
- струковне студије оријентисане на професију, организоване или на високим струковним школама или универзитетима.
Реформа система високог образовања у Србији започела је приступањем Болоњском процесу 2003. године. Процес је легално подржан усвајањем новог Закона о високом образовању 2005. године. Овај закон је донео:
- Европски Систем Преноса Бодова (ЕСПБ);
- систем студирања у три циклуса;
- додатак дипломи.
Сви нови полазници од 2007/08 студирају по новим, реформисаним студијским програмима на свим високо школским институцијама.
Систем студирања у три циклуса подразумева:
- основне студије (у трајању од 3 или 4 године, имају 180- 240 ЕСПБ);
- мастер и специјалистичке студије ( у трајању 1-2 године са 60 до 120 ЕСПБ);
- докторске студије са минимумом трајања од три године студирања са 180 ЕСПБ.
Интегрисане студије су уведене у медицинским наукама и фармацији. Ови студијски програми трају или 6 или 5 година и имају 300 ЕСПБ.
Струковне студије имају два нивоа:
- високе школе струковних студија (Colleges of Applied Studies) које трају 3 године и имају 180 ЕСПБ;
- специјалистичке школе струковних студија (Specialised Colleges of Applied Studies), трају годину дана и имају 60 ЕСПБ.
Образовање одраслих може бити формално или неформално.
Формално образовање одраслих се реализује у редовним основним или средњим школама или у школама специјализованим за образовање одраслих. Неформално образовање одраслих одвија се изван школског система. Остварује се у разним видовима стручног усавршавања.
Основно образовање одраслих траје између 3 и 5 година. Организовано је по разредима. Два разреда се завршавају у једној школској години. Ученици који су напунили 15 година могу да буду примљени у школе за основно образовање одраслих. У Србији постоји 14 таквих школа. Редовне школе за образовање одраслих могу такође да спроводе програме за основно образовање одраслих.
Школе за средње образовање одраслих нуде:
- посебан наставни програм за образовање одраслих;
- програме стручних обука;
- обуке.
Да би спровели посебне програме у областима образовања одраслих друга удружења или појединци морају да задовоље постављене стандарде за спровођење посебних програма и да добију одобрење од Министарства.
Структура образовног система
