У Републици Србији приступ високом образовању имају сва лица која заврше четворогодишњу средњу школу. У школској 2020/21. години у Републици Србији на све нивое студија и на све високошколске установе уписано је укупно 241 605 студената.

Високо образовање се дели на три степена:

• први степен (основне студије);
• други степен (мастер студије, специјалистичке студије) и
• трећи степен (докторске студије).

Србија се придружила Болоњском процесу 2003. године. Законом о високом образовању из 2005. године подржано је његово спровођење. 

Процес реформе настављен је усвајањем стандарда за акредитацију, самовредновање и екстерну контролу квалитета 2006. године. Тиме су се стекли услови за почетак процеса акредитације високошколских установа и студијских програма 2007. године.

Стратегија за развој образовања у Србији до 2020. године усвојена је 2012. године. Њоме се утврђују циљеви, правци, инструменти и механизми за развој образовног система у Републици Србији до 2020. године. Она обухвата поглавља везана за високо образовање

Стратегија развоја образовања у Србији до 2030. године, усвојена 2021. године, дефинише два општа циља. Први се односи на предуниверзитетско образовање, а други се фокусира на побољшање приступачности, квалитета, релевантности и правичности у високом образовању.

Стратегија успоставља план реформи у циљу обезбеђивања остварења општих циљева до 2030. године. Такође укључује специфичне прекретнице, мерљиве циљеве, индикаторе и механизме у оквиру сваког општег циља.

Према Закону о високом образовању, сваки студијски програм дефинисан је бројем ЕСПБ. Сваки предмет у оквиру студијског програма је вреднован кроз број ЕСПБ који он носи. Укупан број ЕСПБ варира од минималних 180 за трогодишње програме до минималних 240 за четворогодишње програме на првом степену. На другом степену број ЕСПБ бодова може да варира од минималних 60 до 120 ЕСПБ у зависности од трајања програма (за једногодишње или двогодишње програме). Програми на студијама трећег степена садрже најмање 180 ЕСПБ.

Систем високог образовања у Србији нуди две врсте студија:

1. академске студије реализоване на универзитетима,
2. струковне студије реализоване првенствено на високим школама за струковне студије или на универзитетима.

Студије првог степена су:

• основне академске студије (енгл. Bachelor) – трају три до четири године, са 180 до 240 ЕСПБ бодова;
• основне струковне студије –  трају три године и носе 180 ЕСПБ бодова.

Студије другог степена су:

• мастер академске студије – трају једну до две године са 60 до 120 ЕСПБ бодова;
• мастер струковне студије – трају две године и носе најмање 120 ЕСПБ бодова за студенте који су претходно остварили 180 ЕСПБ бодова у току студирања;
• специјалистичке струковне студије – трају једну годину и носе 60 ЕСПБ бодова;
• специјалистичке академске студије – трају једну годину и носе 60 ЕСПБ бодова, за студенте који су остварили најмање 300 ЕСПБ у току претходних студија. 

Студије трећег степена су докторске академске студије (енгл. PhD) и оне трају најмање три године односно носе 180 ЕСПБ бодова. У медицинским наукама (студије медицине, стоматологије и ветерине) организују се интегрисане студије које трају шест година и носе најмање 360 ЕСПБ бодова. Студије фармације су такође интегрисане и носе 300 ЕСПБ бодова.

2018. године јавности је представљен Правилник о организацији, спровођењу, издавању сертификата и поступку вођења евиденције за кратке програме студија. Овим подзаконским актом дефинисана је структура кратког програма студија, његови основни циљеви и исходи учења, као и издавање сертификата о стеченим компетенцијама и опис послова за које се студент оспособљава током програма.

Високо образовање у Србији пружају универзитети, факултети и високе школе које су државне или приватне. Све високошколске установе морају бити акредитоване пре добијања дозволе за рад коју издаје Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Министарство је државни орган који је задужен за сектор високог образовања. Оно предлаже образовне политике Влади, планира политику уписа студената, расподељује финансијска средства високообразовним установама и уопштено надгледа свеукупни развој високог образовања. Други државни орган надлежан за високо образовање је Национални савет за високо образовање (НСВО). Одговоран је за стратешко планирање и доношење одлука о главним питањима релевантним за усклађеност система високог образовања, као што је утврђивање стандарда за интерно оцењивање и процену квалитета у високообразовним установама и утврђивање стандарда за издавање дозвола за рад. Савет је независно тело. Чини га углавном академско особље које предлаже Конференција универзитета Србије (КОНУС), а именује Народна скупштина.

За потребе акредитације и оцењивања квалитета установа високог образовања и њихових јединица као и оцењивања студијских програма, национални савет успоставља посебно радно тело под називом Комисија за акредитацију и проверу квалитета.

Конференција универзитета Србије и Студентска конференција универзитета Србије су саветодавна тела и врло важни актери у уређивању високог образовања.

Сви студенти у Србији плаћају административне таксе. Када су у питању школарине, постоје две могућности.

За буџетске студенте трошкове школарине сноси држава, односно Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Почетком академске 2021/22. године било је 50.5% ових студената. Буџетски студенти сами плаћају административне и друге трошкове. Ти трошкови укључују следеће:

• таксе за упис на високошколску установу;
• таксе за издавање дипломе и додатка дипломи;
• потврде о дипломирању;
• обавезна плаћања за испите (у неким случајевима се односи само на самофинансирајуће студенте);
• издавање потврда – о студентском статусу, положеним испитима итд.

Самофинансирајући студенти поред административних трошкова плаћају и школарину. Ови трошкови на годишњем нивоу варирају од 680 до 2071 евра за основне студије и од 1020 до 4331 евра за мастер студије. Ово се односи и на академске и на струковне студије.

Сви студенти у Републици Србији су редовни студенти (ванредни студенти нису дефинисани као категорија према Закону о високом образовању). Њихов статус (студенти на буџету или самофинансирајући студенти) одређен је искључиво извором финансирања њихових студија Студентски статус се постиже кроз рангирање базирано на резултатима, односно бројем ЕСПБ прикупљених током претходне школске године, или укупном броју поена на пријемном испиту за прву годину основних студија.

Академски календари се одређују сваке године на институционалном нивоу, што значи да високошколске институције могу имати различит календар за исту академску годину. Део академске године који подразумева предавања састоји се из два семестра:

• Први семестар обично почиње почетком октобра и завршава се средином фебруара;
• Други семестар обично почиње крајем фебруара и завршава се почетком јуна.

Постоје три распуста током академске године:

1. Зимски распуст (новогодишњи и божићни празници, обично између 31. децембра и 7. јануара)
2. Пролећни распуст (обично 5 радних дана око православног Ускрса у априлу или мају);
3. Летњи распуст  (између другог семестра текуће и првог семестра наредне академске године).

Осим тога, постоји неколико једнодневних или дводневних распуста за националне или верске празнике, у складу са Законом о националним и другим празницима.

Високошколске институције одређују датуме и број испитних рокова током академске године. Углавном има између 4 и 6 рокова. Они могу бити на крају сваког семестра и пред крај академске године, после летњег распуста.

Национални акциони план за период од 2021. до 2023. године, који је креиран у складу са Стратегијом развоја образовања у Републици Србији до 2030. године дефинише неколико индикатора на нивоу општег циља који говори о високом образовању. Неки од њих су:

• Повећање процента лица која су завршила високо образовање у популацији од 30 до 34 године
• Повећање процента лица од 19 до 30 година обухваћених високим образовањем
• Повећање процента студената који завршавају студије за највише годину дана дуже него што је предвиђено студијским програмом
• Смањење процента студената који напуштају студије (смањење осипања у високом образовању)
• Повећање процента студената који настављају мастер студије након завршених основних студија
• Повећање процента студената који уписују струковне студије
• Повећање процента студената који су се запослили у својој струци (највише три године) након дипломирања
• Повећање броја долазних и одлазних мобилности наставног особља, студената и истраживача

Такође, према Стратегији развоја образовања у Србији до 2030. године, дефинисано је неколико важних циљева у контексту инклузије у високом образовању. Један од њих је повећање процента студената из осетљивих друштвених група који завршавају први циклус студија (циљна вредност је дефинисана као повећање од 5% у односу на почетну вредност).

У склопу интерне и екстерне евалуације, високошколске установе су дужне да обезбеде податке о својим студентима. Такође, на почетку сваке академске године приликом уписа у наредну годину студија студенти попуњавају формулар који се користи за прикупљање података о њиховом социо-економском статусу. Ови подаци се сакупљају на националном нивоу од стране Републичког завода за статистику.