Надлежни органи

Законом о високом образовању дефинисани су органи надлежни за осигурање квалитета. Ова тела су Национални савет за високо образовање, Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању и Комисија за акредитацију. 

Национални савет за високо образовање је тело задужено за унапређење и обезбеђење квалитета високог образовања. Састоји се од 17 чланова, које именује Народна скупштина. Шест чланова су из реда истакнутих редовних професора, врхунских стручњака у звању научног саветника, oдносно уметника са међународно признатим радовима или осведоченим доприносом националној култури и/или представници универзитета, које предлаже Конференција универзитета. Два члана су професори струковних студија, на предлог Конференције академија струковних студија и високошколских установа. Седам чланова су из реда врхунских стручњака, односно уметника са међународно признатим радовима или осведоченим доприносом националној култури. Два члана предлаже Привредна комора Србије. Поред тога, Национални савет може позвати два представника студената, чији просек оцена мора бити најмање 8, да учествују у питањима од значаја за студенте. Именују их студентске конференције.

У погледу обезбеђења квалитета и акредитације, Национални савет има следеће задатке:

• Дефинисање стандарда за самовредновање и осигурање квалитета високошколских установа, на предлог Националног тела за акредитацију;
• Дефинисање стандарда за екстерно оцењивање квалитета високошколских установа, на предлог Националног тела за акредитацију;
• Дефинисање стандарда за иницијалну акредитацију, на предлог Националног тела за акредитацију;
• Утврђивање стандарда и поступка акредитације високошколских установа, на предлог Националног тела за акредитацију;
• Дефинисање стандарда и поступка акредитације студијских програма, на предлог Националног тела за акредитацију.

Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању је тело надлежно за процес акредитације, осигурање квалитета високошколских установа, евалуацију студијских програма и осигурање квалитета високог образовања уопште.

Комисија за акредитацију је одбор стручњака у оквиру Националног ентитета за акредитацију. Састоји се од 19 чланова – 17 наставника високог образовања, 1 представник студената и 1 представник пословног сектора. Предлаже их Национални савет за високо образовање, а именује их управни одбор Националног тела за акредитацију. Комисија је надлежна за акредитацију високошколских установа и студијских програма и екстерно осигурање квалитета високошколских установа, у складу са законом и прописаним поступком и стандардима у погледу акредитације и екстерне контроле квалитета.

Комисија спроводи поступак акредитације високошколских установа и студијских програма и поступак спољашње провере квалитета високошколских установа, у складу са законом и прописаним поступком, као и стандардима за акредитацију и за спољашњу проверу квалитета.

Комисија за акредитацију има следеће задатке:

• Одлучивање о захтеву за акредитацију и спроводи поступак акредитације установа и студијских програма у области високог образовања;
• Сачињавање извештај о почетној акредитацији у поступку издавања дозволе за рад;
• Спровођење поступка спољашње провере квалитета;
• Старање о хармонизацији примене стандарда и процедура у области акредитације, у оквиру европског простора високог образовања;
• Обављање и других послове у складу са статутом Националног акредитационог тела.

Приступи и методи за осигурање квалитета

Систем осигурања квалитета дефинисан је Законом о високом образовању, који доноси Народна скупштина Србије на предлог Министарства просвете и повезаним правилницима који дефинишу стандарде и поступке за спољашњу проверу квалитета високошколских установа и студијских програма (спроводе се одвојено). Правилнике доноси Национални савет за високо образовање.

Комисија за акредитацију спроводи поступак спољашње провере квалитета редовно у четвртој години акредитационог циклуса или ванредно по захтеву Министарства просвете и Националног савета за високо образовање. Извештаје о спољашњој провери Комисија доставља високошколским установама и подносиоцима захтева за ванредну проверу.

Стандарди за спољашњу проверу квалитета дефинисани су правилником који усваја Национални савет за високо су:

• Стандард 1: Спољашња провера квалитета полази од резултата самовредновања високошколске установе.
• Стандард 2: Спољашња провера квалитета заснива се на провери испуњености утврђених и објављених стандарда квалитета високошколске установе и њених програма.
• Стандард 3: Спољашња провера квалитета обухвата проверу испуњености стандарда квалитета у унапред дефинисаним областима: настава, наставно особље, истраживање, оцењивање студената, уџбеници и литература, библиотека и информациони ресурси, простор и опрема, ненаставно особље, процес управљања, јавност рада.
• Стандард 4: Резултат спољашње провере квалитета високошколске установе утврђује се на основу унапред познатих и јасних критеријума, од стране надлежног тела, у складу са законом.
• Стандард 5: Спољашња провера квалитета мора бити организована на начин који обезбеђује унапређење квалитета високошколских установа. Учесници у поступку спољашње провере квалитета морају имати јасно одређену надлежност и одговорност.
• Стандард 6: Поступак спољашње провере квалитета мора да буде конципиран тако да обезбеђује његову сврсисходност у смислу унапређења нивоа квалитета високошколских установа.
• Стандард 7: Извештај о спољашњој провери квалитета треба да буде написан тако да саставни делови извештаја буду назначени. Треба обезбедити да се све одлуке, налази и препоруке у извештају могу лако пронаћи.
• Стандард 8: Спољашња провера квалитета високошколске установе треба да се одвија у одређеном временском интервалу, који је унапред утврђен и објављен.
• Стандард 9: Поступак спољашње провере квалитета се унапређује и прилагођава променама у области високог образовања.

Процедура спољашње провере квалитета почиње тако што Комисија за акредитацију именује поткомисију која се састоји од најмање два члана Комисије и једног представника студената без права одлучивања. Чланови могу бити додатно и стручњаци из области или представници релевантних установа (на пример тржишта рада). Два рецензента именована од стране Комисије за акредитацију раде анализу предате документације и оцењују резултате самовредновања у односу на прописане стандарде. Извештај рецензенти подносе Комисији за акредитацију. Поткмисија утврђује чињенице од значаја непосредним увидом у рад високошколске установе. И наставно и ненаставно особље су учесници процеса екстерног осигурања квалитета.

Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде дефинисане Правилником о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма и Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа. Поступак акредитације се спроводи редовно, у року од седам година, и раније на захтев високошколске установе. Национално акредитационо тело доноси уверење о акредитацији. 

Самовредновање и унутрашње осигурање квалитета студијских програма, наставе и радних услова дефинишу се општим актом сваке високошколске установе у складу са Законом о високом образовању. Високошколска установа дефинише своје интерне документе и поступке потребне за интерно осигурање квалитета. Самовредновање се одвија у интервалима не већим од три године. Студентско оцењивање квалитета академских програма део је поступка осигурања квалитета. Извештај о поступку и резултатима самовредновања достављају се Националном акредитационом телу.