Србија је вишепартијска парламентарна демократија.
Према Уставу Републике Србије из 2006. године „Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима” (члан 1).
Законодавна власт (чл. 98‒110)
Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији. Састоји се од 250 посланика, који се бирају пропорционално на непосредним изборима тајним гласањем, на мандат од четири године. Већином гласова свих народних посланика, Народна скупштина бира председника, који председава седницама, и једног или више потпредседника.
Све одлуке се доносе већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина посланика, осим за измену Устава, када су потребне две трећине већина.
Право предлагања закона, као и других прописа и општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина покрајина или најмање 30.000 бирача. (члан 107)
„На захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача Народна скупштина расписује референдум о питањима из своје надлежности.” (члан 108)
Извршна власт (чл. 122‒135)
Влада је носилац извршне власти у Републици Србији. Влада се састоји од премијера, једног или више потпредседника и министара. Премијер је шеф владе. Министри су за свој рад и за стање у области из делокруга министарства одговорни председнику Владе, Влади и Народној скупштини.
Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Скупштине, као и за рад органа државне управе.
Председник (чл. 111‒121)
Према Уставу, председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.
Председник Републике се бира на непосредним изборима, тајним гласањем, на мандат од пет година и ограничен је Уставом на максимално два мандата.
Територијална организација
Јединице локалне самоуправе имају статус правних лица. Оне самостално уређују организацију и надлежност својих органа и јавних служби.
Јединице локалне самоуправе су општине (150 општина), градови (23 града) и град Београд. Основни ниво самоуправе је општина.
Територије градова имају више од 100.000 становника. Они су слични општинама – сваки има скупштину, градоначелника и сопствени буџет. Обично су подељени у градске општине.
Образовање у Србији уређује Министарство просвете Републике Србије.
На основу члана 14. Закона о министарствима, Министарство просвете обавља послове државне управе који се односе на: истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда; допунско образовање деце домаћих држављана у иностранству; управни надзор у предшколском, основном, средњем и високом образовању и ученичком и студентском стандарду; учешће у изградњи, опремању и одржавању објеката предшколског, основног, средњег и високог образовања и ученичког и студентског стандарда од интереса за Републику Србију; стручно-педагошки надзор у предшколском, основном и средњем образовању и ученичком стандарду; организацију, вредновање рада и надзор над стручним усавршавањем запослених у просвети; нострификацију и еквиваленцију јавних исправа стечених у иностранству; унапређење друштвене бриге о обдареним ученицима и студентима; унапређење друштвене бриге о ученицима и студентима са посебним потребама, стварање услова за приступ и реализацију пројеката из делокруга тог министарства који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи, као и друге послове одређене законом.”
Министарство је уређено на следећи начин и организује свој рад у секторима који су одговорни за одређене нивоа и аспекте образовања:
- Сектор за предшколско и основно образовање и васпитање;
- Сектор за средње образовање и васпитање и образовање одраслих;
- Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције;
- Сектор за развој и високо образовање;
- Сектор за ученички и студентски стандард и инвестиције;
- Сектор за правне послове;
- Сектор за финансије;
- Сектор за инспекцијске послове;
- Сектор за науку;
- Сектор за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем.
За уређење области образовања релевантни су следећи закони: