2024

У фебруару 2024. донет је Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања којим се дефинишу ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања. 

Друштвено-користан рад обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика и део је годишњег плана рада установе у оквиру плана заштите од насиља. Активности друштвено-корисног рада представљају следеће активности: хуманитарне акције; еколошке акције уређења школе, учионица, других просторија, као и школског окружења; акције прикупљања материјала за рециклажу; припрема, односно уређење школског простора за одржавање школских манифестација, изложби, гостовања, спортских и других такмичења; посете установама социјалне заштите за смештај деце и омладине, домовима старих и Црвеном крсту; и друге активности које доприносе развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи. 

Учествовањем ученика у активностима друштвено-корисног рада које запослени у школама организују, стварају се услови за утврђивање оцене из владања од другог до осмог разреда основне школе и у свим разредима средње школе.

Исте године донети су и нови правилници о оцењивању: Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Правилницима се прецизира поступање и критеријуми за оцењивање владања ученика, које се врши два пута у полугодишту и утиче на општи успех ученика. То значи да ће приликом закључивања оцене из владања, одељењско веће узимати у обзир и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у планирању и реализацији превентивних активности, његово понашање према другим ученицима и запосленима и извршавање школских обавеза, као и изостанке, изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере. 

Такође, овим подзаконским актима уређен је и начин оцењивања ученика који су дуже оправдано одсутни са наставе и прецизиране су већ постојеће одредбе које се односе на поништавање писаних провера знања када је у одељењу више од 50% негативних оцена. Додатно је дефинисана и улога родитеља приликом давања повратне информације о раду наставника. Уколико родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, укључујући вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу прописима, школа поступа по процедури утврђеној овим правилницима.

За средње школе додатно је уређен и број оцена за предмете и програме за фонд часова мањи од два недељно, као и оцењивање у средњем стручном и дуалном образовању с обзиром на специфичности практичне наставе.

2023

Изменама и допунама Правилника о програму завршног испита у основном образовању и васпитању уведеним 2022. године, дефинисан је нови концепт завршног испита. Донедавно, завршни испит се састојао од три теста: матерњег језика, математике и комбинованог теста (комбинује природне и друштвене науке). На крају школске 2022/2023. године ученици ће први пут полагати завршни испит према новој структури. Наиме, чиниће га три теста: тест из матерњег језика, математике и предмета по избору ученика. Уместо комбинованог теста (који је некада комбиновао задатке из природних и друштвених наука), ученици ће имати прилику да изаберу један са листе од пет предмета: биологија, географија, историја, физика и хемија. Ова реформа значи да ће сви ученици који заврше осми разред школске 2022/2023. године и ученици који су завршили осми разред претходних година, а нису полагали завршни испит, као и наредна генерација ученика осмог разреда, полагати завршни испит по новом концепту. Ученици могу освојити највише 14 бодова на тесту из матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту.

Крајем 2022. године Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања припремио је тестове из биологије, географије, историје, физике и хемије којима ће се проверити знање ученика седмог разреда како би се стекао увид у преференције ученика у контексту могућег избора за будући трећи тест за завршни испит на крају осмог разреда. Како је саопштио Завод, нови концепт завршног испита олакшаће ђацима и припремиће их за будућу државну матуру која почиње 2024. године.

2022

Према изменама и допунама Закона о основном образовању и васпитању које су објављене 2022. године, настава и учење се могу организовати у комбинованим одељењима од петог до осмог разреда (у другом циклусу основног образовања). Одељење састављено од ученика два разреда може имати до 15 ученика, а одељење састављено од ученика три или четири разреда до 10 ученика.

Измене и допуне Закона о средњем образовању и васпитању 2022. године односиле су се на дефиниције посебних категорија средњих школа:

• Школа од националног значаја за Републику Србију: школа која постиже изузетне резултате на међународном нивоу, чиме доприноси промовисању и унапређењу образовног система Републике Србије. Такве школе су Математичка гимназија у Београду и Гимназија „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду.
• Школа од посебног интереса за Републику Србију: школа која реализује програм образовања који је од посебног интереса за Републику Србију, посебног културног, образовног или историјског значаја за Републику Србију.
• Уникатна школа: школа која једина у Републици Србији спроводи одређени образовни програм.

Влада Републике Србије одређује школе од посебног интереса за Републику Србију и уникатне школе.

Према изменама и допунама Закона о средњем образовању, програм интернационалне матуре је признат и дефинисан као међународно верификован, општеобразовни подуниверзитетски програм, који се завршава током средњег образовања у трајању од најмање две године. Сваке две године министар представља листу програма интернационалне матуре. Завршном интернационалном испиту може приступити ученик који је завршио четврти разред средње школе по овом програму. Након положене интернационалне матуре, ученик стиче јавно уверење о завршеном средњем образовању, у складу са програмом и законом.

Поред тога, Министарство просвете је, изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, успоставило информациони систем за спровођење испита у оквиру Јединственог информационог система образовања и васпитања (ЈИСП). Овај аспект система прикупља све релевантне податке о ученицима, укључујући податке потребне за организацију испита и упис ученика на наредни ниво образовања, податке о образовном статусу ученика, податке о поступку спровођења испита и друге релевантне податке.

Од почетка школске 2022-2023. године сви ученици основних школа могу да бирају неку од слободних наставних активности које школе нуде. Ученици сваког разреда другог циклуса бирају једну од три изборне активности. То значи да сваки ученик похађа четири различита изборна предмета током другог циклуса основног образовања. Како је прецизирано у Изменама и допунама Правилника о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања, Министарство просвете је дефинисало нови Оквир слободних наставних активности. Поред тога, Завод за унапређивање образовања и васпитања припремио је додатне програме подељене у две групе. Прву чине програми намењени ученицима 5. и 6. разреда, а другу 7. и 8. У првој групи су Вежбањем до здравља, Животне вештине и Медијска писменост, а у другој Предузетништво, Моја животна средина и Уметност. Стручна друштва су припремила и увела још шест програма слободних наставних активности. 

Ове активности су део наставног плана и програма и релевантан део свих школских планова у Школском програму и Годишњем плану рада. Програми слободних наставних активности садрже опште циљеве, компетенције, исходе, теме, кључне појмове и упутства за дидактичко-методичку реализацију и вредновање ученика.