Skip to main content
European Commission logo

Eurydice

EACEA National Policies Platform:Eurydice
Реформе у области средњег стручног образовања и васпитања
Serbia

Serbia

13.Текуће реформе и развој политика

13.3Реформе у области средњег стручног образовања и васпитања

Last update: 6 September 2025
On this page

2025

У овој области није било реформи. 

2024

Такође, крајем 2024. усвојен је Правилник о стандардима образовних постигнућа за крај средњег образовања. Овај документ покрива предмете општег образовања као што су: биологија, филозофија, физичко и здравствено образовање, физика, географија, хемија, историја, музичка култура, психологија, рачунарство и информатика, социологија, српски језик и књижевност, математика, ликовна култура и страни језици. Наставни планови и програми усвајају се на основу ових стандарда и примењују се док се не донесу нови прописи о наставним плановима и програмима. За сваки стандард постигнућа дефинисана је једна општа предметна компетенција и три специфичне компетенције, а све су описане на основном, средњем и напредном нивоу, уз исходе учења који олакшавају праћење и оцењивање ученичких постигнућа током и на крају средње школе. 

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања je, у сарадњи са релевантним актерима образовног система, развио „Приручник за самовредновање рада школа“. Приручник дефинише концепт и методологију самовредновања, начин извештавања и планирања унапређења рада школе. Такође, приручник садржи примере ефективног рада у основној и средњој школи и омогућава разумевање услова неопходних за делотворно самовредновање .  

Приручник је намењен наставницима, директорима, стручним сарадницима, члановима школског одбора, родитељима, локалним и просветним властима, као и другим лицима заинтересованим за рад школа.  

Овај приручник се ослања на међународна искуства у домену самовредновања школа, истичући важност успостављања контекста и услова за самовредновање. Уз овај приручник настала је и апликација за самовредновање школа "АС школа" која има за циљ да омогући школским тимовима за самовредновање, али и појединачним наставницима, да квалитетно вреднују наставну и ваннаставну праксу. 

У фебруару 2024. донет је Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања којим се дефинишу ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања. 

Друштвено-користан рад обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика и део је годишњег плана рада установе у оквиру плана заштите од насиља. Активности друштвено-корисног рада представљају следеће активности: хуманитарне акције; еколошке акције уређења школе, учионица, других просторија, као и школског окружења; акције прикупљања материјала за рециклажу; припрема, односно уређење школског простора за одржавање школских манифестација, изложби, гостовања, спортских и других такмичења; посете установама социјалне заштите за смештај деце и омладине, домовима старих и Црвеном крсту; и друге активности које доприносе развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи. 

Учествовањем ученика у активностима друштвено-корисног рада које запослени у школама организују, стварају се услови за утврђивање оцене из владања од другог до осмог разреда основне школе и у свим разредима средње школе.

Исте године донети су и нови правилници о оцењивању: Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању и Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. Правилницима се прецизира поступање и критеријуми за оцењивање владања ученика, које се врши два пута у полугодишту и утиче на општи успех ученика. То значи да ће приликом закључивања оцене из владања, одељењско веће узимати у обзир и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у планирању и реализацији превентивних активности, његово понашање према другим ученицима и запосленима и извршавање школских обавеза, као и изостанке, изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере. 

Такође, овим подзаконским актима уређен је и начин оцењивања ученика који су дуже оправдано одсутни са наставе и прецизиране су већ постојеће одредбе које се односе на поништавање писаних провера знања када је у одељењу више од 50% негативних оцена. Додатно је дефинисана и улога родитеља приликом давања повратне информације о раду наставника. Уколико родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, укључујући вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу прописима, школа поступа по процедури утврђеној овим правилницима.

За средње школе додатно је уређен и број оцена за предмете и програме за фонд часова мањи од два недељно, као и оцењивање у средњем стручном и дуалном образовању с обзиром на специфичности практичне наставе. 

2023

Након другог пилотирања Државне матуре, овај пројекат је ушао у завршну фазу реализације. Министарство просвете, заводи и други релевантни актери су крајем 2022. године одржали консултативне састанке са свим државним универзитетима у вези са усаглашавањем спровођења државне матуре и критеријума за упис на универзитете. 130 одабраних средњих школа завршило је целодневну обуку о релевантним процедурама у вези са спровођењем државне матуре. Почетком 2023. године припремљен је Осми периодични извештај, као и завршни извештај о раду пројекта. 

Државна матура ће заменити матурски испит који тренутно полажу сви ученици на крају средњег образовања (како општег, тако и стручног). Овај испит оцењује компетенције стечене током средње школе и обавезан је за све ученике на крају 4. разреда. Ученици који завршавају гимназије полажу испит који има општи део (тест и есеј из српског/матерњег језика и књижевности и математику или страни језик) и појединачни део (писање матурског рада из предмета који изаберу). Ученици који завршавају средњу стручну школу полажу матурски испит који обухвата три обавезна дела: српски/матерњи језик и књижевност, математика (осим образовних профила који немају математику у последње две године) и стручни испит (испит/провера стручно-теоријских знања и практични рад). Завршни испит је концепт који ће бити намењен ученицима трогодишњих стручних програма и имаће сертификациони карактер.

Почетком септембра 2023. године усвојене су Измене и допуне Закона о дуалном образовању. Овим изменама одређени су неки од кључних појмова и улога везаних за дуално образовање, као што су: послодавац, инструктор, програм реализације учења кроз рад, тренинг алијанса, тренинг центар,  институционално партнерство итд.

Један од најважнијих поступака објашњених овим документом је учење кроз рад, процес који заједно креирају школа и послодавац.

Програм реализације учења кроз рад треба да обухвата:

1) активности које ће ученик реализовати у учењу кроз рад као и исходе учења из стандарда квалификација

2) број часова учења кроз рад који ће се организовати код послодавца

3) опис радних места ученика током учења кроз рад

4) начин реализације у случају да је учење кроз рад организовано на језику националне мањине

5) приступ праћењу и вредновању учења кроз рад

6) други аспекти који могу бити важни.